Pandemija kreativnosti

I mi sve te klipove, skečeve, burleske, kvazidokumentarne snimke, montaže i digitalne grafite koje pogledamo i na njih odreagujemo, odmah prosleđujemo dalje, u nadi da ćemo razonoditi i razvedriti još neke bliske osobe.

A to radimo po nekom ranije ustanovljenom kriterijumu, maltene algoritmu, po kome tačno znamo kome šaljemo kakav sadržaj: ovom neću ovo, jer to njemu ne bi bilo smešno, ovo je za nju grubo, vulgarno ili suviše crno, ovom to nije ni dovoljno smešno, ni dovoljno crno, ni dovoljno vulgarno, a ovaj je toliko u panici da i humor ovih dana shvata tragično…

Naravno, ne bi bilo te globalne eksplozije apokaliptičnog humora i kreativnosti da nema ove globalne krize, a što najbolje znamo mi koji živimo ovde.

Jer, velikom broju evropskih zemalja se po prvi put posle Drugog svetskog rata dešavaju nedaće kao što su politička, zdravstvena i građanska dezorganizacija praćena manjom ili većom panikom, mešanje lažnih i pravih vesti, pravljenje zaliha, uvođenje raznoraznih striktnih ograničenja u svakodnevne živote, uz odbijanje, doduše opadajuće, da se prihvati realnost i ozbiljnost situacije.

Mi, s druge strane, koji se poslednjih decenija ne mali broj puta nađosmo u kojekakvim stanjima (zameniti T sa R, po želji), skoro da nismo ni prestajali da treniramo tu borilačku veštinu urnebesnog zavitlavanja baš onda kad nam je najgore. Znam to iz prve ruke, jer sam maltene institucionalno, kroz formu „Indeksovog pozorišta“, bio jedan od komentatora praktično svih najneprijatnijih društvenih pojava od osamdesetih pa nadalje.

Zbog svega toga mi je dodatno zanimljivo da posmatram kako se ta vrsta neobuzdane kreativnosti i gotovo histeričnog humora sada širi svetom.

Jer lokalnih katastrofa i elementarnih nepogoda je bilo oduvek, ali nijedna nije bila baš globalna, niti je informisanost o tome bila em globalna em skoro trenutna.

Nestalo je ono bezbrižno „dobro, to se dešava negde tamo daleko i nema šanse da stigne do nas“, a pojavila se neutaživa potreba da se humorom bar malo ublaže strah i neizvesnost.

Siguran sam da će nam vreme do pronalaska leka protiv ovog nimalo smešnog virusa proći lakše i brže ako redovno konzumiramo bar po jednu dozu kreativnosti i humora.

A još bolje ako je podelimo sa onima koje volimo.

Umal ne rekoh „Laku noć“. 🙂

P.S. Ekipa „PLjiŽ“-a se svojski trudi da od sledećeg petka krene Sezona 5, takozvana KORONA SEZONA. Najverovatnije će se emisija snimati na tri mesta, u tri različita kućna ambijenta, gde će svako od slova iz akronima „PLjiŽ“ ostati pored svog kompjutera, kako ne bismo zavisili od budućih sve strožih restrikcija. Gledamo se.