Pandemija najviše materijalno pogodila one koji su već na margini – Rome, samohrane roditelje, neformalno zaposlene, starije…

Istraživanje su danas u Medija centru predstavile organizacije SeConS grupe za razvojnu inicijativu, Fond za otvoreno društvo i Evropska mreža protiv siromaštva.

Marija Babović iz SeConS grupe za razvojnu inicijativu, istakla je da je na tržištu rada zbog uticaja pandemije došlo do povlačnja jednog dela radne snage u neaktivne, gde su u nešto većoj meri bili muškarci.

– Oni koji su ostali bez posla nisu ni tražili zaposlenje u tom periodu – objasnila je ona i dodala da su podaci iz drugog kvartala ove godine pokazali da je bilo promena na trižištu rada u pozitivnom smislu, ali da ti pozitivni trendovi nisu jednako raspoređeni.

– Ono što je sigurno je da nismo dostigli nivo zaposlenosti iz 2019. godine – navela je Babović, ukazujući da su neformalno nezaposleni daleko lošije prošli od nekih drugih grupa.

Oni su se, kako je istakla, suočili sa neizvesnošću, jer su radili u sektorima koji su najviše pogođeni krizom, poput ugostiteljstva, poljoprivrede i ličnih usluga, a imali su teškoća i u obezbeđivanju zdravstvene zaštite, ali ne zbog koronavirusa, već zbog drugih problema, poput osigutanja.

– Finansijsku situaciju su ocenili kao veoma tešku. Ocenili su da je jednokratna novčana pomoć bila korisna, ali nedovoljna. Anksioznost i neizvesnost su naveli kada je reč o mentalnom zdravlju – rekla je Babović.

Druga grupa koja je obuhvaćena istraživanjem je romska populacija, kod koje se pokazalo da nisu ni imali dovoljan pristup pomoći koju je imalo opšte stanovništvo.

– Pandemija je pokazala da su aspekti socijalne nejednakosti povećani. Izvori prihoda su im bili ugroženi, Romkinje su jedna od najisključenijih grupa sa tržišta rada. Kao veliki problem su istakli proces obrazovanja, odnosno pristup internetu i digitalnom obrazovanju – istakla je Babović, dodajući da su strah opisali kao glavni kada je reč o mentalnom zdravlju.

Što se tiče mladih, frustraciju su opisali kao najčešće osećanje koje su imali tokom pandemije.

– Opisali su kao uznemirenost to što su bili ograničeni da u punoj meri učestvuju u životu. Veliki problem je kod njih bilo obrazovanje, odnosno što nisu imali pristup internetu – navela je Babović.

Naglasila je da su samohrani roditelji kao najveći problem istakli nemogućnost da usklade inače vrlo teško uskladive obaveze na poslu i brigu o porodici.

Dodala je da su samohrane majke bile u nepovoljnijem položaju, jer su žene generalno bile na prvoj liniji pandemije, pošto ugavnom rade u zdravstvu, obrazovanju, trgovinama…

Kada je reč o starijim osobama, Babović je istakla da je istraživanje pokazalo da nisu imali pristup adekvatnoj zdravstvenoj zaštiti, da su bili izolovani, izloženi povećanom stanju usamljenosti, konfuziji koja je vakcina dobra za njih…

– To je sve rezultiralo velikim gubitkom kvaliteta života – navela je Babović.

Prema njenim rečima, istraživanja u Evropi pokazuju da je siromaštvo kod žena izraženije nego kod muškaraca, što je slučaj i u Srbiji.

Slobodan Cvejić iz SeConS grupe za razvojnu inicijativu, ukazao je da je Republički zavod za statistiku objavio podatke za 2020. godinu na osnovu akente o prihodima i uslovima života što je standardna metodologija Eurostata, glavne statističke kuće Evropske unije.

On je objasnio da se Srbija po tome nalazi u realno uporedivom okrugu sa drugim zemljama u bližem okruženju, i u Evropi, te da je podatak o stopi rizika od siromaštva nešto što govori o stepenu nejednakosti u zemlji.

– Kad vidite da se taj broj smanjuje to može da znači da su oni bogati više oporezovani ili da je velikom broju onih koji su najsiromašniji donekle porastao prihod. Podatak Republičkog zavoda za statistiku je pokazao da je za jedan i po procentni poen relativno siromaštvo u Srbiji niže 2020. nego što je bilo 2019. godine. To govori o tome da su porasli prihodi onih koji imaju najmanje prihode u zemlji – naveo je Cvejić.

Međutim, objasnio je da ovaj podatak ne govori ništa o tome da li su još više porasli prihodi onih koji su najbogatiji.

– Drugim rečima, postavlja se pitanje da li smo mogli da očekujemo do 2020. godine, uz svu priču kako cveta ekonomija u Srbiji, da je procenat opadao brže i da smo već sišli ispod 20 procetnih poena. To se nije desilo, pa je Srbija ostala u grupi najsiromašnijih zemlja u grupi koje koriste metodologiju Eurostata. Nalazimo se u grupi sa balkanskim zemljama. Naš ekonomsko-socijalni sistem je dezitengrisan. Ovo je moglo da se vidi i po merama tokom kovid pandemije. Na neki način je nezahvalno izreći kritiku nečemu što je pomoglo, a to je da se država potrudila da izdvoji dosta novca da bi pomogla, ali način na koji ona to radi je problematičan zbog toga što se taj novac upumpava lineralno. I logika koja stoji iza toga je – bitno je da mi ubacimo neki novac da se okreće a onda će tržište rada i finansijsko tržište to samo regulisati – istakao je Cvejić.

Kako je ukazao, taj neoliberalni koncept je doveo do toga da one grupe koje su tradicionalno na margini, u kovid krizi prođu još lošije.

– To je zbog toga što mere nisu bile ciljane prema speciifčnim grupama. Neki kojima nije bio potreban novac su ga dobili, a nekima kome je preko potreban nisu ga dobili – naglasio je Cvejić.

Miodrag Milosavljević, v.d. izvršnog direktora Fonda za otvoreno društvo, govorio je o tome da je ova fondacija prethodnih godina radila na promociji obrazovanja, unapređenju zdravstvene zaštite, zapošljavanju, ravnomernom regionalnom razvoju, pitanjima romske populacije…

Naveo je da je Fond za otvoreno društvo od 2020. uspostavio program ekonomske i socijlne pravde, koji se, između ostalog, bavi položajem Roma i ženama u ruralnim oblastima.

Milosavljević je naglasio da su kategorije ljudi koje su bile ranjive i pre pandemije, postale još ranjivije u toku krize, misleći tu i na umetnike i novinare.