Foto: EPA-EFE/PHILIPP GUELLANDO neophodnoj saradnji privatnog i državnog sektora u zdravstvu odavno se priča, ali se malo radi na tome. Koliko je to zaista potrebno pokazala je epidemija virusa korona, a i sam ministar zdravlja Zlatibor Lončar je nedavno na jednom događaju rekao kako bismo da postoji „bolja povezanost privatnog i državnog imali i bolje rezultate“, misleći na bolje rezultate tokom pandemije.
Zašto antigenski test urađen u privatnoj laboratoriji ne bi bio priznat u državnoj, zašto nije validan dokument? Kako neko kome je potvrđena korona u privatnoj zdravstvenoj ustanovi ne može na osnovu tog rezultata da dobije produženje zelenog sertifikata. U državnom sistemu se vodi kao i da nije preležao bolest. Manjkavosti nesaradnje su mnogobrojne, ali su u pandemiji postale upečatljivije.
Uostalom i bez pandemije, zašto ne bi država u urgentnim oblastima kao što je onkologija, gde su liste čekanja sve duže, refundirala zdravstveno osiguranim građanima troškove pregleda na doplerima, skenerima, i magnetnim razonancama, kao što je slučaj u većini država u regionu.
U Studiji o mogućim pravcima adekvatnog odgovora zdravstvenog sektora izazovima epidemije koju je uradila Američka privredna komora u saradnji sa Ekonomskim institutom i Medicinskim fakultetom ističe se kako je povećanje saradnje javno-privatnog partnerstva u većini zemalja omogućilo efektivniju borbu protiv pandemije.
AmCham u studiji ističe kako kapaciteti privatnog sektora u zdravstvu nisu integrisani u borbi protiv pandemije, ali i da bi se korišćenjem usluga privatnog sektora oslobodili kapaciteti u državnom. Navode primer testiranja građana koji nemaju simptome, a kojima su potvrde potrebne zbog posla.
Istraživanje AmChama pokazalo je da je 70 odsto njihovih članova reklo da ima prostora za unapređenje privatnog i javnog zdravstvenog sektora. Ministar Lončar je rekao na predstavljanju tih rezultata da je to „primio k znanju“.
– Moramo da imamo to da kada dođete u privatnu ili državnu zdravstvenu ustanovu da taj lekar ima svu vašu dokumentaciju, da se tu više ne gubi vreme. Na tome ćemo da radimo, kao i na tome da se sve što je moguće stavi u elektronsku formu, ali i da pokušamo da ljudima objasnimo koliko je zdravstvo skupo, jer građani nemaju predstavu da su to hiljade evra dnevno za dan u bolnici, nemaju predstavu koliko država izdvaja za sve to, istakao je tada Lončar.
Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić kaže za Danas da je epidemija pokazala da ministar nije radio svoj posao, a zakon ga obavezuje da tokom epidemije osim državnog zdravstva bude angažovan i privatni sektor.
– Ne znam na šta je ministar mislio, ali ono što Ministarstvo radi svakako nije integracija ta dva sektora, u najmanjem bi značilo da funkcioniše integrisani informacioni sistem koji bi obuhvatao i privatni i državni sektor. On ne funkcioniše ni u državnom sektoru u onom delu kako bi trebalo, da svako ovlašćeno lice ima pristup dokumentaciji, napominje Panić i dodaje je osim funkcionalnosti bitna i bezbednost podataka o pacijentu.
Panić kaže da ćemo imati velikih problema u budućnosti i ističe primer radioloških pasoša gde svako sa sobom mora da ima sve podatke, o tome kakva su dijagnostičke procedure rađene, koliko ste zračenja primili ili bili na terapiji.
– Da bi to bilo jedinstveno morate da imate podatke iz oba sektora, a sada imamo situaciju da vam negde priznaju rezultate iz privatnih laboratorija negde ne. Uz razna opravdanja, Ministarstvo svoj posao što se tiče toga definitivno ne radi. Slažem se da treba da se integrišu ova dva sistema, da i privatnici imaju pristup kakav im je zakonom garantovan, da se uredi sistem finansiranja, plaćanja i da se zna ko šta radi, naglašava naš sagovornik.
Neophodno je, kako kaže, da postoji komunikacija između ova dva sistema, da se mnogo više vodi računa o organizaciji posla u privatnom sektoru, koji je i dalje u nekoj sivoj zoni.
– Mnogo je pitanja za rešavanje, ali ono što znam i lično sam čuo, niti imaju iskrenu nameru, niti to rade. Prvi korak bi bila zajednička dokumentacija, to bi pacijentima značilo, uštedelo novca, a s druge strane, kolegama u oba sektora bi to značilo puno jer ni pacijenti često ne mogu da zapamte ili dobro prenesu, ističe Panić.
Epidemija će, ističe on, pomoći Ministarstvu da zdravstvo gurne ka privatnom, a da je to nešto što može da se vidi i u planovima za optimizaciju zdravstva koja treba da bude sprovedena do 2035. godine.
– Kada se epidemija završi, pričaće o tome da kako je sve mnogo koštalo, kako nije bilo dobre organizacije, kako nije bilo izvršilaca, kako pacijenti nisu mogli da budu zbrinuti kako treba i to će biti razlozi da primarnu zdravstvenu zaštitu prebacuju u privatne ruke. To je jako loša priča i sindikat se bori za opstanak državnog zdravstva više nego što se borimo za svoja prava, naglašava Panić.
On kaže da nije tačno da nema dovoljno novca, da ga ima, ali da odlazi na razne strane, i da bi uz bolju organizaciju i javnost rada i dobru nameru zdravstvo u Srbiji odlično funkcionisalo.
Apsurdne situacije
Dr Rade Panić kaže da bi bilo značajno da je sistem u celoj Srbiji jedinstven i da onda kada se radi skener u Kraljevu, kolega u Kragujevcu to može da pročita. „Sada imamo suludu situaciju da se u Kragujevcu ponovo radi skener jer tamo ne može da se vidi ono što je urađeno u Kraljevu“, napominje Panić.Preporuke SZO
Svetska zdravstvena organizacija preporučila je primenu principa uključivanja „celog društva“ u odgovoru na pandemiju, a većina evropskih zemalja je od početka integrisala privatni zdravstveni sektor, posebno za usluge privatnih laboratorija koje su obezbedile veliki obuhvat testiranja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
