Pandemija pokazala sve pukotine društva

Tokom leta „opuštanja“ je bilo na fudbalskim utakmicama i predizbornim mitinzima, u oktobru i novembru u redovima ispred splavova a sada tokom zime na „korona žurkama“ i zimskim centrima.

Članovi Kriznog štaba očekuju sada novi porast broja zaraženih, ističu da neće biti dodatnog ublažavanja mera dok se nove restrikcije najavljuju kao moguće.

Pred očima građana ponovo se odigrava isti film koji počinje ljutim upozorenjima nadležnih da se ne poštuju mere, nastavlja se najavom lekara da se bolnice pune, a privremeno završava tačkom u kojoj ceo zdravstveni sistem postaje usmeren samo na zbrinjavanje kovid bolesnika.

– Krug se samo iznova ponavlja. Izgleda da mnogi ne uče iz iskustva, kaže za Danas klinički psiholog i profesorka na Fakultetu političkih nauka Tamara Džamonja Ignjatović.

Jedan deo „mnogih“ koje profesorka Ignjatović pominje našao se na takozvanoj korona žurci u centru Beograda, gde je tokom vikenda zatečeno preko 700 gostiju nakon što je lokal trebalo da bude zatvoren.

Jedan deo njih pak je u zimskim centrima, iz kojih se prema rečima epidemiologa vraća značajan broj zaraženih.

A jedan deo je na privatnim proslavama i sličnim okupljanjima.

Džamonja Ignjatović kaže da među ljudima koji ne izbegavaju veća okupljanja sigurno ima osoba koje su preležale kovid i verovatno veruju da za njih više ne postoji rizik.

– Ima i onih koji se nisu susreli sa bolešću, ali su uvereni da se njima ništa loše neće dogoditi, da je kovid 19 nešto što se dešava nekome drugome, a da pandemija postoji više u medijima nego u stvarnosti. Vrlo je lako posegnuti za racionalizacijama pa svoje ponašanje pravdati navodnim primerima onih koji su se čuvali a oboleli nasuprot onima koji se nisu pazili i nisu oboleli, objašnjava sagovornica Danasa.

Aleksandar Baucal, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, ocenjuje pak da je prirodna želja ljudi da se vrate starom životu i navikama, ali da naspram te želje stoji i realnost koju nosi trenutna epidemiološka situacija.

– Između želje za životom i epidemiološke situacije u kojoj veća okupljanja povećavaju zaražavanje i mogu da ugroze zdravlje pojedinaca treba naći balans. Nisam siguran da je dobar balans otići na veće proslave. Međutim, nije nam prvi put da se ovo dešava u poslednjih godinu dana, kaže Baucal.

On i Džamonja Ignjatović veruju da to što nam se identične situacije ponavljaju svakih nekoliko meseci nije samo posledica nerazumnosti jednog dela stanovništva već da se radi o dubljim problemima koji su postojali i pre pandemije.

– Ovo nikada nije bila samo zdravstvena kriza. Pandemija je pokazala sve pukotine koje imamo kao društvo – od odnosa političara prema građanima, preko nepostojanja društvene kohezije do velikog nepoverenja u institucije. U društvu u kome niko ne veruje nikome i u kome svako gleda samo sebe postoji veća verovatnoća da se dese ovakve stvari, jer ljudi polaze od toga šta može loše da se desi, ovo nije važno. Građani ne osećaju odgovornost prema drugom i državi jer polaze od toga da ta država ne vodi previše računa o njima, navodi Baucal.

On dodaje da kada bi postojala društvena kohezija i saradnja između institucija i građana „mogao bi da se stvori osećaj da je ovo zajednička nevolja, a da mi svojim postupcima ne čuvamo samo sebe nego i druge“.

U situaciji kada nam dosta toga nedostoje, Tamara Džamonja Ignjatović kaže da nam jedino preostaje da se oslonimo sami na sebe.

– Da smo imali konzistentne poruke od nadležnih od početka pandemije, i kada bi oni koji donose odluke zasluživali poštovanje i poverenje, što nije slučaj, mogli bismo da se oslonimo na to da nas neko spolja usmerava. Ovako možemo samo na sebe, uzdajući se u svoju savest i pamet, a izgleda da je nemamo svi u dovoljnoj meri – zaključuje Džamonja Ignjatović.

Razumeti osobenosti mladih

Među grupama koje se najčešće označavaju kao najmanje sklone da poštuju epidemiološke mere nalaze se mladi, pa se tako neretko ponavlja da oni iz redova za splavove zaraze starije članove porodice koji potom završavaju na respiratorima. Iako ne postoje podaci koliko mladih učestvuju u ukupnom broju zaraženih, pojedina istraživanja potvrdila su da je ovo grupa koja ima najmanji strah od virusa. Baucal ističe da je mladima posebno bilo izazovno da reorganizuju svoj život u vreme pandemije. „Mladi su u razvojnom stadijumu kada su im važni vršnjaci i druženje, a ako su ograničeni u tom domenu, ograničeni su u nečemu što im je važno. U tom smislu možda je njima bilo teže da reorganizuju svoj život nego ljudima u srednjem dobu, a koliko su uspevali pojedinačno, to je zavisilo od mnogih faktora“, kaže Baucal.