Pandemija produbila rodne nejednakosti: Žene češće ostajale bez posla i davale otkaz da bi brinule o porodici

Ovo su neki od nalaza globalnog istraživanja koje je objavljeno u naučnom časopisu Lanset.

Osvrćući se na ove podatke sagovornice Danasa – Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije „Centar za demokratiju“ i Nađa Bobičić, istraživačica na Fakultetu političkih nauka, kažu da ih oni ne iznenađuju, i da bi u pojedinim segmentim slični rezultati mogli biti dobijeni i u Srbiji.

Pomenuto istraživanje beleži da je u periodu od marta 2020. do septembra 2021. godine 26 odsto žena spram 20 odsto muškaraca navelo da je ostalo bez posla. Podataka o tome koliko je muškaraca, a koliko žena u Srbiji ostalo bez posla od početka korona krize, nema. Sarita Bradaš kaže da u kriznim periodima stradaju najviše oni koji su i u prethodnom periodu bili najugroženiji.

– U kontekstu starosne strukture – to su mladi, u pogledu rodne – žene. I pre pandemije među ženama bila je niža stopa zaposlenosti i veća stopa neaktivnosti. Istovremeno, žene su takođe bile glavni nosioci kućnih poslova, brige o deci i brige o starijima. Sa pandemijom ta tri elementa još više su došla do izražaja pa je i količina neplaćenog rada povećana, navodi Bradaš.

Sagovornica Danasa učestvovala je u istraživanju koje se bavilo uticajem pandemije na položaj radnika 2020. i u kome se navodi da najveći procenat žena radio u sektoru usluga (skoro 70 odsto ukupno zaposlenih žena), koji je bio i najpogođeniji pandemijom.

Iako ne znamo koliko je žena, a koliko muškaraca izgubilo posao u Srbiji tokom pandemije, ono što je indikativno, po rečima Sarite Bradaš, jesu podaci koji se odnose na kretanje na tržištu rada iz zaposlenosti u nezaposlenost i obrnuto.

Ti podaci pokazuju da je u drugoj godini pandemije (u periodu između drugog i trećeg kvartala 2021) više muškaraca nego žena prešlo iz zaposlenosti u nezaposlenost (39.000 muškaraca spram 30.000 žena). Međutim, više je i muškaraca prešlo iz nezaposlenosti u zaposlenost (69.000 muškaraca spram 24.000 žena).

– Tu vidimo kako je za žene teže da iz nezaposlenosti pređu u zaposlenost, navodi sagovornica Danasa.

Globalno istraživanje prenosi i da su žene češće nego muškarci napuštale posao da bi brinule o drugima. Preciznih podataka za Srbiju opet nema, ali istraživanje koje je radila SeConS grupa za razvojnu inicijativu, a koje se odnosi na prve mesece pandemije, pokazalo je da su žene češće nego muškarci davale otkaz jer nisu mogle da organizuju brigu o deci u uslovima kada su obdaništa i škole zatvoreni.

– I u redovnim okolnostima briga o porodici je značajan faktor koji utiče na odluke žena da se zaposle. U uslovima kada je pristup uslugama brige o deci ili drugim članovima porodice kojima je briga potrebna bio nedostupan, jedan broj žena se povukao sa tržišta rada, piše u istraživanju o uticaju pandemije na zaposlenost i uslove rada.

Podatak da su žene češće napuštale posao da bi brinule o porodici ne iznenađuje Nađu Bobičić, koja je i urednica istraživanja o neplaćenom kućnom radu među ženama „Vratiti svoje vr(ij)eme„.

– Pandemija je samo izoštrila nejednakosti koje su vidljive decenijama unazad. Kapitalistički svet opstaje zahvaljujući neplaćenom radu žena. Jer neko mora brinuti o kući, deci, ti poslovi se moraju uraditi da bi sistem funkcionisao. A oni su neplaćeni, nevidljivi, i prepušteni ženama. Čak i u situacijama kada postoji ravnomerna raspodela poslova između muškaraca i žena u porodici, na ženama će biti da organizuju, raspodele kućne poslove, one će preuzeti na sebe taj menadžerski deo, čime neminovno kada se podvuče crta postaju više opterećene od muškaraca, kaže sagovornica Danasa.

Ona objašnjava i da su istraživanjem čija je urednica bile obuhvaćene mlade žene koje imaju različita iskustva. Neke stvari su međutim zajedničke.

– Kućni rad je neodvojiv od položaja žena u javnoj sferi. Od žene se očekuje da organizuje i obavi takve poslove. Deo njene energije na to odlazi i ona tako opterećena odlazi na posao. To neće umanjiti njenu profesionalnost na poslu, ali je može navesti da da otkaz ili se prihvati povremenog posla. Žena je ta koja će reorganizovati svoj život kako bi se osiguralo da se kućni poslovi i briga o porodici ne zapostave, kaže Bobičić.

Tri puta više vremena za kućne poslove

Istraživanje „Vratiti svoje vr(ij)eme“ beleži da su u proseku, ispitanice nedeljno provodile 13,7 sati u kućnim poslovima. „To je čak tri puta više vremena od republičkog proseka koji je mapiran upitnikom o potrošnji vremena RZS-a u periodu pre pandemije“, navodi se u istraživanju, koje su radile Lara Končar i Hristina Cvetinčanin Knežević iz Centra za ženske studije Beograd i tim Crvene iz Sarajeva. Rešenje za ovakvu situaciju po rečima Nađe Bobičić nije u reorganizaciji kućnog rada na nivou porodice kroz dogovor muškarca I žene, već u izgradnji institucija za kolektivizaciju ovih poslova, kao što je to rađeno u toku jugoslovenskog socijalizma