Panel: Nacrt zakona o informisanju i medijima legalizuje kršenje novinarskog kodeksa 1Foto: Stanislav Milojkovic

Nacrt zakona o javnom informisanju i medijima ne donosi nikakav napredak već predstavlja pokušaj legalizacije postojećeg kršenja novinarskog kodeksa, ocenjeno je na panelu „Šta nam donose novi medijski zakoni“ koji je u Nišu organizovala Koalicija za slobodu medija, saopšteno je danas.

Učesnici skupa su ocenili da će po predloženim odredbama novog zakona neki mediji morati da poštuju kodeks da bi od države dobili sredstva kroz projektno sufinansiranje, dok drugi mediji novim zakonom dobijaju potvrdu od države da mogu da krše kodeks i da za to nemaju nikakve sankcije.

Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković ocenila je da će po predloženim odredbama neki mediji „morati da poštuju kodeks, dok će neki imati blanko potvrdu države da mogu da krše koliko hoće i da za to ne trpe nikakve sankcije“.

„To je suština problema. Ništa ne znači što je Savet za štampu na ovakav način u Zakonu, mislim da je ovo mnogo gore nego da ga nema uopšte“, ocenila je Novaković a prenela Koalicija za slobodu medija.

Ona je navela da je od donošenja prethodnog zakona o javnom informisanju, u pravilniku resornog ministarstva postojala odredba koja kaže da će se prilikom odlučivanja za dodelu sredstava na projektima za medijsko sufinansiranje uzimati u obzir da li je medij kršio kodeks u poslednjih godinu dana i da će o tome biti traženi podaci od Saveta za štampu.

„To je na nivou Ministarstva u principu poštovano, ali je na nižim nivoima uglavnom ignorisano. Naša ideja je bila da se to učini obaveznijim tako što će ta odredba iz podzakonskog akta biti stavljena u novi zakon. Sa tom idejom smo krenuli u čitavu ovu priču, a sa ciljem da se budžetska sredstva uskrate onima koji građane ne informišu objektivno i istinito“, rekla je Novaković.

Po rečima glavnog urednika portala „Južne vesti“ Milana Zirojevića, cilj donošenja novog zakona nije regulacija već „negativna liberalizacija, da svako radi šta hoće“.

„Cilj zakona je da se daju neki ustupci nezavisnim medjima i ljudima koji žele neku regulaciju u medijima, a da ostali nastave da sprovode propagandu, samo legalno“, rekao je Zirojević.

Član Radne grupe za izradu Zakona o elektronskim medijima Rade Veljanovski rekao je da su se članovi tog tela pri predlaganju promena u zakonu „razilazili u mišljenjima“ u vezi s tim da li će iz grupe ovlašćenih predlagača biti isključeni nadležni odbori u skupštinama Srbije i Vojvodine.

„Najvažnije pitanje koje nisu hteli da prihvate bilo je da se u trenutku donošenja novog zakona bira ponovo novi Savet REM-a“, rekao je Veljanovski.

Na poslednjem sastanku Radne grupe, kako je kazao, nije postignuta saglasnost u vezi sa članom koji govori o trajanju mandata članova REM-a, koji sada iznosi šest godina.

„Bilo je predloženo da se tri člana REM-a biraju na mandat od dve godine, tri člana na mandat od četiri godine i tri člana na mandat od šest godina. Kasnije bi samo oni članovi koji su izabrani na mandat od dve godine mogli da ponove svoj mandat“, izjavio je Veljanovski i dodao da su promenjeni i kriterijumi ko može da bude član Saveta REM-a.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari