Treba da težimo tematskom pristupu u nastavi, obradom jedne kompleksne teme kroz saradnju različitih disciplina, u ovom slučaju u digitalnom okruženju, ali to svakako može i treba na sličan način da se sprovodi u školi, rekla je Nevena Buđevac, psihološkinja, na danas održanom panelu „Znanjem protiv epidemije“.
Prema rečima Buđevac, ono što omogućava ovakav tip obrazovanja jeste naučna pismenost, sposobnost integrisanja različitih znanja spremnih za praktičnu upotrebu, umesto usvajanja skupa činjenica sa kojim je teško baratati, što je sada zastupljeno.
– Od početka onlajn nastave đaci su morali samostalnije da uče, međutim postoji ozbiljan propust u obrazovnom sistemu gde učenici nisu naučeni kako pravilno da uče, zaključila je psihološkinja Buđevac.
Docent sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu Ana Banko, istakla je da bi praktičan primer španske groznice bila važna tema na času istorije, kako pandemije menjaju tok istorije, migracije, ali i same korake u otkrićima vezane za lekove i vakcine.
Odgovarajući na pitanja učesnika panela, Nevena Buđevac rekla je da se nastava preko interneta pokazala za veći broj učenika i nastavnika zamorna sa čim se ona u svojoj ulozi vanrednog profesora na Učiteljskom fakultetu, suočava putem interakcije sa studentima.
Buđevac navodi da su deca izuzetno radoznala i da im treba pričati o tome šta se dešava, takođe i učiti ih osnovnim merama higijene na način prilagođen uzrastu.
Na pitanje kako se suočiti sa đacima koji ne veruju u maske ali ni vakcine i njihovu korisnost, zbog uticaja roditelja, virusološkinja Banko je istakla da bi pristup podelila u dva smera. Prvi je korišćenje dobrih praktičnih primera, a za drugi smatra da je potrebno zaista ceniti intelekt učenika, njihovu moć rasuđivanja i kritike putem povlačenja linije između sleda događaja-uzroka i posledica.
Banko je objasnila da je sve vidljiviji problem nepoverenja prema činjenicama koje iznose stručna lica.
„Kada nema kritičkog mišljenja, najlakše je reprodukovati, odnosno iznositi, ponavljati neke recimo teorije zavere ili neke druge stvari. Sa zidom i otporom da zapravo intelektualno i kreativno uđete u jednu kritičku argumentaciju“, istakla je Banko i dodala, „da je nauka jedina koja daje rešenje za kraj epidemije i da je proces saznanja dinamičan proces“.
„Dok ne pronađemo efikasnija sredstva u vidu vakcine ili leka, moramo da se ogradimo tj. pregradimo od virusa koji je u zatvorenom prostoru prisutan, mi ga ne vidimo. Nošenje maske je osnovna mera dok se ne dođe do ovih sredstava koja sam napomenuo“, izjavio je Radmilo Petrović, epidemiolog u penziji.
Petrović je naveo da mu je maska spasila život za vreme borbe sa epidemijom variole vere, i preneo preporuku datu još 2003. godine u borbi protiv SARS-a.
– Postoje tri vrste maski: prve su hirurške odnosno medicinske koje bi trebalo građani da koriste. Druge su N-95 koje bi trebalo da nose zdravstveni radnici koji su u prilici da se susretnu sa potencijalno zaraženim osobama i treća vrsta maske koja sprečava prodor čak 99.9 odsto pod nazivom N-99, korisna je ljudima u crvenim zonama, odnosno u infektivnim odeljenjima u kovid bolnicama, poručio je Petrović.
Na panelu „Znanjem protiv epidemije“ rečeno je da nam je na početku nedostajalo osnovno bazično znanje o korona virusu, koje jedino mogu da daju osobe uskostručne u toj oblasti, i da nema mesta za mešanje ljudi koji nemaju neophodne informacije o tome.
Povod za panel je objavljivanje interdisciplinarnog kursa „Epidemija“ koji je dostupan na besplatnoj internet platformi net.kabinet. Organizovala ga je Fondacija Petlja u saradnji sa Inicijativom „Digitalna Srbija“ i UNICEF om, namenjen srednjoškolcima, ali i svima zainteresovanima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.