Panić: Hoće li se Grujičić odreći verovanja u ono što je pričao Nestorović?

Mediji u Srbiji pisali su da se razmišlja o promenama u zdravstvu i da postoji mogućnost da će kamere snimati lekare kako bi se videlo ko i kada odlazi sa posla da bi radio privatno.

Nova ministarka zdravlja Danica Grujučić ocenila je da je nedopustivo da neki lekari ostaju na klinikama do ponoći da bi se posvetili pacijentima, i ne mogu da se nagrade, a da neki odlaze s posla u podne i odlaze da rade privatno i ne možete da ih kaznite.

Predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost“ Zoran Ilić je rekao da u pojedinim institucijama kamere već postoje i da se nada da nećemo biti u „velikom bratu“.

„Jer postavljanje kamera na pojedinim mestima gde ulaze pacijenti, valjda neće da ih postave gde se presvlačimo. Nema smisla da kontrolišu sve, za dolazak i odlazak s posla lepo piše u ugovoru i zakonima kad se ulazi i izlazi, ima ljudi koji to kontrolišu, kamere ne treba da budu merilo našeg rada“, smatra Ilić.

Rade Panić je dodao da je jedan direktor doma zdravlja u Beogradu pokušao da postavi kamere, ali da je sindikat pisao Povereniku i dobio odgovor da direktori nemaju pravo da postavljaju kamere koje snimaju ulazak i izlazak s posla.

„Osim ako nije ideja da se Huavej kamere koje se postavljaju širom Beograda prošire i na zdravstvo. Ima ko kontroliše kad je ko došao s posla. Ona bi trebalo da spreči političlke miljenike, da u zdravstvu postoji korupcija, da svi budemo jednaki, da se zakon primenjuje, ali ne sme da koristi kamere“, kaže Panić.

Kada je reč o komercijalizaciji državnih ustanova, Ilić je podsetio da je to već pokušano popodnevnim i večernjim klinikama, ali da ne postoji osnov za dopunski rad, jer postoji kolektivni ugovor koji to reguliše.

„Možda neko izjednačavanje sa privatnim zdravstvenim sistemom ali i tu sam skeptičan. Ja ne verujem da možemo da postavimo takve cene koje bi bile prihvatljive za 90 odsto ljudi koji ne mogu te usluge da isprate. Plaća se zdravstveno osiguranje koje je suština zdravstvene zaštite, treba unapređivati to. Zdravstveni sistem nije besplatan, već se pomalo doplaćuje sve, videćemo kakva su razmišljanja, nadam se da ćemo imati priliku da razgovaramo sa ministarkom“, kaže Ilić.

Panić smatra da to može da bude odlično rešenje, ali da se za njega ne bi zalagao u sistemu u kome se nalazimo.

„Odlično bi bilo što bi zdravstveni radnici koji već rade u državnom, da to što rade prekovremeno u privatnim, rade u uslovima koje poznaju. Dobila bi se mogućnost da se dodatnim angažovanjem smanje liste čekanja. Zašto je došlo do toga da se stvore ovakve liste čekanja, zašto nemamo dovoljno kadra? Vrlo je loše što se postavlja ministarka koja za dve godine ide u penziju, ona nema viziju kako će zdravstveni sistem izgledati za 20 godina. Ako su u svom radnom vremenu odradili određen broj predmeta, lekari onda mogu da pregledaju dodatno. Počinju građani da ne veruju državnom sektoru, a i dalje je državni sektor opremljeniji i ima bolji kadar od privatnog. To je ranije propalo jer nije bilo kontrole i zato što se radilo bez strukture, protokola da se vrednuje rad, već su se vrednovali politički podobni“, rekao je rade Panić.
Polemika o broju primljenih radnika

Ministarka je tražila i spisak lekara koji su stekli uslov za penziju.

„Zakon kaže da muškarci idu u penziju sa 65 godina, žene sa 62, niko na silu neće moći da izađe iz zdravstva, ukoliko se nešto desi da pritisak takav bude, ja mislim da neće biti toga. Unazad je primljeno 4.500 radnika, 2.000 lekara koji već imaju određene specijalizacije, nisam toliko skepitačn da neće imati ko da nas leči“, smatra Ilić.

Međutim, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta ne slaže sa ovom izjavom i kaže da nema dovoljno lekara i da problem počinje od zakona o maksimalnom broju zaposlenih.

„Zapošljavalo se političli, a nekada i preko nekih drugih struktura u bolnici, imamo veliki broj medicinskih radnika koji nemaju sistematizovana radna mesta, nemaju školu koja je potrebna da bi radili u zdravstvu. Primer je istoričar Branko Radun, koji je zaposlen kao neki informatičar u bolnici u Subotici. Profesor fizičkog koji je zaposlen na Klinici za fizikalnu medicinu KC Niš. Nekvalifikovano lice za fizikalnu medicinu radi na Klinici za fizikalnu medicinu, inače je sin predsednika Sidnikata nezavisnost KC Niš“, kaže Panić.

„To nije nastavnik fizičkog, završio je fakultet i on radi sa decom, možete da vidite zahvalnost dece sa kojom on radi“, odgovorio mu je Ilić.

Panić je rekao da nedostaje najmanje 10 odsto zdravstvenih radnika, a da imamo višak administrativnog osoblja.

„Nismo zaposlili 4.000, nije to se može lako videti tako što uporedite brojku lekara na birou pre pandemije i u ovom trenutku. Da se zaposle svi lekari sa zavoda bilo bi taman koliko treba po pravilniku“, kaže.

Ali, predsednik Granskog sindikata „Nezavisnost“ nije saglasan sa tim.

„Molim kolegu da ne izvrće činjenice, pričam o broju primljenih radnika. Mi na svaki prijem dajemo saglasnost i tražimo prijem kao reprezentativni sindikati. Mene interesuju samo činjenice, primljeno je onoliko koliko sam rekao, 4.500 zdravstvenih radnika, 2.000 lekara sa najvećim ocenama i 2.500 sestara. Stariji mogu da nas uče, ja sam protiv toga da svi idu u penziju, mogu da ostanu i uče nas da budemo bolji lekari“, rekao je Zoran Ilić.