Panić: Naš zdravstveni sistem se godinama urušavao i ovo su rezultati toga

Prema zvaničnim informacijama od početka epidemije, jedan lekar je preminuo, 160 je zaraženo a višestruko više se nalazi u samoizolaciji.

I dok se na početku pojave korona virusa u medicinskim centrima govorilo da su se lekari uglavnom zarazili van ustanova kroz lične kontakte, što su pojedini medicinari inače dovodili u pitanje, juče su predstavnici struke potvrdili da korona ulazi preko pacijenata.

Direktor Instituta Dedinje Milovan Bojić kaže za Danas da se radilo o pacijentima koji nisu imali nikakve simptome.

– Oni nisu imali povišenu temperaturu, imali su uredan snimak pluća i normalnu laboratoriju. Nakon izvršene intervencije oni su dobili temperaturu, mi smo ih testirali i otkrili da su korona pozitivni. Testirali smo onda i osoblje koje je imalo kontakt i otkrili da je 67 zaposlenih, uključujući 11 lekara, pozitivno. Ali smo testirali i one koji čekaju intervenciju, otkrivajući da je od 17 pacijenata njih pet pozitivno. Tada nam je bilo jasno kako korona ulazi u bolnicu – objašnjava Bojić, dodajući da su svi zaraženi radnici udaljeni sa posla, da su zaraženi pacijenti izolovani, nakon čega je jedan broj upućen u kovid bolnice.

Direktor Instituta Dedinje smatra da rad ove ustanove nije ugrožen, te da će se operisati „najhitnije od hitnih pacijenata“, ali i da nastavljaju da postupaju sa jednim važnim izuzetkom.

– Od sada se svaki pacijent mora posmatrati kao da je korona pozitivan i tako mu se mora prići – kaže Bojić.

Na pitanje da li je Institut onda dobio zaštitnu opremu koju koriste lekari koji rade sa obolelima od korone, sagovornik Danasa odgovara da nije još uvek ali da treba da stigne i da to „nije problem“.

Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li će bolnice koje nisu primarno namenjene obolelima od korone moći da računaju na zaštitnu opremu kakvu imaju kovid ustanove.

Kako je juče rekao epidemiolog Predrag Kon o tome će se naknadno razgovarati i sve zavisi od količine kojom Srbija trenutno raspolaže.

– To nije planirano. O tome ćemo morati da diskutujemo kakve su mogućnosti. Ono što je izvesno jeste da ne možemo ostaviti ljude nezaštićene kada im se pojave kovid pacijenti – kazao je Kon, dodajući da je pacijente koji su u inkubaciji teško otkriti i posledično sprečiti njihov prijem u ne-kovid ustanove.

Kon je kazao i da će o ulasku korone u zdravstvene ustanove raspravljati republički Krizni štab, koji će doneti i nove odluke, ističući da se što pre mora suzbiti širenje virusa u medicinskim ustanovama.

Ipak, po mišljenju predsednika Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Radeta Panića sada je kasno za nove mere.

– Sada je kasno. Virus je već ušao. O svemu ovome je trebalo misliti pre dve, tri nedelje. A treba podsetiti da su i u Narodnom frontu i u Ćupriji direktori branili nošenje zaštitnih maski. Da ne pričamo o tome da nije bilo dovoljno zaštitne opreme – kaže Panić.

On dalje navodi da zdravstvene ustanove sada imaju na raspolaganju veće količine opreme nego što je to bio slučaj prethodnih nedelja, ali da ta oprema nije adekvatno raspoređena u svim mestima.

– Za zdravstvene radnike koji rade sa pacijentima koji nisu pozitivni i kod kojih ne postoji sumnja na koronu dovoljna je maska, rukavice i neki mantilić preko uniforme, za sve ostale potrebna je puna oprema. Ali mi moramo jasno znati gde idu pacijenti kod kojih postoji sumnja na koronu – objašnjava Panić.

Na pitanje kako postupati sad kada je sve više zdravstvenih radnika obolelo, sagovornik Danasa ističe da se medicinari moraju mnogo više testirati i da je to trebalo raditi od početka epidemije.

– Naš zdravstveni sistem se godinama urušavao i ovo su rezultati toga. Kad gojite prase pred Božić ne možete da stignete da ga ugojite koliko god ga dobro hranili. Nama ništa neće vredeti svi respiratori koji se ovih dana nabavljaju ako se lekari koji sa njima treba da rade razbole – zaključuje Panić.

Prema podacima koje je juče iznela Darija Kisić Tepavčević zamenica Instituta za javno zdravlje Batut, u Srbiji je testirano 868 zdravstvenih radnika, i od njih je 160 njih pozitivno, a medicinari čine 8,3 odsto obolelih.

Među onima koji su preminuli od korona virusa u Srbiji, nalazi se i jedan doktor iz ćuprijske bolnice Goran Ivanković. Kako je ranije za Danas ispričao njegov kolega Predrag Drenovaković, u ćuprijskoj bolnici napravljen je niz propusta, pa je tako direktor ove ustanove naredio svim zaposlenima koji su bili u kontaktu sa doktorom Ivankovićem da rade iako je trebalo svi da budu u izolaciji.

Savić: Zdravstveni radnici bolje zaštićeni od onih u regionu

Predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Zoran Savić smatra da zdravstveni radnici u Srbiji imaju više zaštitne opreme u poređenju sa zemljama u okruženju. Na pitanje Danasa da li smatra da su medicinari mogli više da se zaštite u vreme epidemije, Savić odgovara da niko, uključujući ni Svetsku zdravstvenu organizaciju, nije očekivao da će se virus ovako raširiti.

„Hipotetički, mogla je zaštitna oprema da se obezbedi pre dva, tri meseca. Ali ko je tada očekivao da ovako nešto može da se desi? Mislim da su nadležni u dovoljnoj meri zaštitili zdravstvene radnike“, kaže Savić.

On ističe da članovi njegovog Sindikata nisu imali pritužbe povodom količinu opreme koju dobijaju ali dodaje da nije isključeno da su se žalili poslodavcima. Na pitanje kako komentariše postupanje direktora u Ćupriji i GAK Narodni front koji su branili zaposlenima da koriste zaštitu, predsednik sindikata odgovara da ako je to tačno, onda kada prođe epidemija ove osobe treba da odgovaraju.

Očuvati državne apoteke

„Pokrenuli smo inicijativu da se sačuvaju apoteke u državnom vlasništvu. One vrše dostavu medikamenata na kućnu adresu, rade 24 sata, što je veoma važno sada. Kako stanovnici u malim sredinama da dođu do lekova ako nema državnih apoteka da im dostave“, kaže Zoran Savić.