Panika zbog sumnjive pošiljke sa belim prahom

Kako je Danas izveštavao tih dana, u javnosti je, naročito u Americi, a kasnije i u Evropi pa i tadašnjoj Jugoslaviji, zavladala panika i strah zbog moguće zaraze. Ipak, neki su i u tome našli načina da zbijaju neukusne šale.

Iz dana u dan, SAD je beležio sve više novozaraženih, a Danas je preneo i da je tih dana preminuo prvi oboleli od antraksa Bob Stivens, urednik foto rubrike u jednom od tabloida AIM „Sunce“.

U tekstu „Antraks oružje američkih desničara“, objavljenom 23. oktobra 2001. godine bila je i agencijska informacija da je jedan radnik pošte u Vašingtonu zaražen plućnim antraksom i da se nalazi u bolnici u ozbiljnom, ali stabilnom stanju. Reč je o pošti kroz koju je prošlo zaraženo pismo upućeno senatoru Tomu Dešlu. Kada je to pismo sa prahom stiglo u njegov kabinet, posle pozitivnih rezultata na antraks-test bila je zabranjena dostava pošte kongresmenima i senatorima.

Postojala je bojazan od toga koliko se zaraza antraksom brzo širi, kako se prenosi i da li može čovek čoveku da prenese, budući da je to zarazna bolest koja se dovodila u vezu sa životinjama. Antraks se, kao i današnja pandemija korona virusa, pominjao na skoro svim rubrikama u novinama, od Globusa do Života i Periskopa, gde se ova tema predstavljala iz više uglova.

Policija zatrpana pozivima, VMA pismima

U vikend broju Danasa od 20. i 21. oktobra u tekstu „Stigla vam je pošta“, navodi se da je prvi slučaj sumnje u pojavu antraksa u Jugoslaviji prijavila Beograđanka Marija Ćeranić, kojoj je na kućnu adresu stigla pošiljka sa sumnjivim belim prahom. Detaljnom laboratorijskom analizom, utvrđeno je da beli prah ne sadrži bakteriju antraksa, a Marija, njena sestra i pet policajaca koji su došli u dodiru sa pismom bili su pregledani na VMA i, nakon negativnog testa na antraks, pušteni kući.

„Ipak, posle te prijave (utorak), policija je prosto „zatrpana“ pozivima građana. Samo do četvrtka policiji se javilo 20-ak građana koji su posumnjali u sadržaj pojedinih pošiljki. Ispostavilo se da je u pitanju, uglavnom propagandni materijal Demokratske stranke“, naveo je Danas u tom članku, dodajući da je pojava sumnjivih koverata otvorila i pitanje ko bi želeo da se stvori panika od antraksa, koji nije nepoznata stočna bolest kod nas.

„Odgovor nije lako naci. Kandidata ima previše. Sumnja se da su u pitanju uglavnom politički protivnici „dosokratije“, kako to slikovito kažu radikali“, dodaje se dalje u članku.

Prema pisanju Danasa, prvi ozbiljniji slučaj dogodio se u sredu (17. oktobar) Anici Piljević, radnici Odeljenja za razvrstavanje pošte JAT, kada je nakon otvaranja koverte sa pošiljkom od norveške naftne kompanije „Stejt oil“, iz pošiljke počeo da se širi neprijatan miris, koji iritira grlo i oči. Obavešteno je obezbeđenje, pozvan MUP i Gradski zavod za zaštitu zdravlja, a pošiljka odneta na VMA.

Tadašnji načelnik nacionalnog centra za kontrolu trovanja VMA dr Dragan Joksović rekao je da kako nije reč o ptrahu koji bi eventualno mogao da sadrži spore antraksa, već isparljiva hemijska supstanca poput suzavca, pretpostavka je da sadrži amonijak, sumpor, hlor ili neki iritirajući agens, te je naveo da će analize potrajati.

Njegov kolega, načelnik klinike za infektivne i tropske bolesti VMA prof dr Miloje Čobeljić, kako je izvestio Danas, upozorio je tih dana građane da, ukoliko prime sumnjivu pošiljku (bez adrese pošiljaoca, deformisanu, čudnog mirisa), istu ne otvaraju, već da odmah obaveste policiju.

„Može se pribeći i drugom efikasnom postupku. Pošiljku koja je iz bilo kog razloga sumnjiva treba neotvorenu 30 minuta držati u ključaloj vodi. Nema tog mikroorganizma koji će preživeti takve uslove“, savetovao je tada dr Čobeljić.

Prema njegovim rečima, sumnjiv beli prah ne treba pomerati, već prekriti kako se ne bi širila prašina, a potom napustiti prostoriju i pozvati policiju.

„U bioterorizmu prah se koristi najčešće, jer udisanjem infektivnog materijala dolazi do oblika bolesti koji je opasniji od kožnog i crevnog oboljenja – plućnog antraksa. Infektivna doza iznosi 1.000 do 20. 000 spora, dok manje količine ne utiču na organizam“, objasnio je dr Čobeljić a preneo Danas u izdanju od 19. oktobra 2001. godine.

Beogradske pošte počele su da uvode mere predostrožnosti, o čemu govori i tekst „Protiv antraksa i intuicijom“, u kome se navodi da je PTT uveo meru da sve pošiljke teže od 20 grama koje fizička ili pravna lica predaju pojedinačno, moraju da budu otvorene.

„Svi zaposleni koji imaju kontakt sa pošiljkama dobili su zaštitne rukavice i maske“, izjavio je Jovan Birač, tadašnji direktor PTT za odnose sa javnošću.

Sagovornica Danasa iz pošte u Beogradskoj ulici potvrdila je da su mere mere bezbednosti povećane, ali i dodala da je njihova pošta mala da i većinu mušterija poznaju, te kontrolišu uglavnom one nepoznate.

„Ja, lično, sumnjive pakete prepoznajem intuitivno“, navela je ova radnica pošte, pre 20 godine.

Situacija za antraksom, kako navodi Dansa, poprimila je razmere neukusnih šala, krajnje neodgovornih pojedinaca koji su u koverte počeli da stavljaju brašno i tablete za kontakta sočiva.

„Na osnovu brojnih urađenih analiza na VMA ustanovljeno da za sada neka antraksa, niti bilo kakvog drugog biološkog, hemijskog ili radiološkog agensa i da nema razloga za strah“, poručio je na konferenciji za novinare tadašnji pomoćnik zaveznog sekretara zdravlja Ljubomir Georgijević. On je ocenio da je „sve ovo psihološko-propagandni“ a ne, kako mnogi tvrde, biološki rat i dodao da VMA ne treba zatrpavati hrpama pisama raznoraznih sadržaja, već predmet analize treba da budu one pošiljke koje MUP i stručnjaci smatraju sumnjivim.

Sa iste konferencije načelnik instituta za mikrobiologiju VMA pukovnik Ljubiša Krstić naglasio je da se antraks ne prenosi pismima i razglednicama, a da bi došlo do oboljenje od plućnog antraksa potrebno je udahnuti najmanje 10.000 spora, što se ne može dogoditi „običnim pogledom na beli prah“.

„Do masovne zaraze antraksom, ipak, može doći samo u slučaju primene aerosol bombe o čemu se samo teoretski može govoriti. Za primenu ovog biološkog oružja zasad, nema ni teoretskih mogućnosti ni u SAD, a kamoli kod nas“, tvrdio je  pukovnik Krstić, a preneo Danas.

Ko je krivac, a ko profiter

Dok se kod nas, kako je naveo Danas, izgleda radilo o politički motivima za uzbunjivanje građana, kao i želji da se ne zaostaje za svetom, sa Amerikom je situacija bila potpuno drugačija. Panika je, ocenio je Danas, bila opšta, uzbunjene su obaveštajne službe, policija, vojska, zdravstvene službe…a o tome ko je odgovoran za pošiljke sa belim prahom još uvek su bile samo spekulacije.

Glavni osumnjičeni, za mnoge bio je vođa Al Kaide, Osama bin Laden, dok je FBI tvrdila da ne postoje veze između obolelih od antraksa i terorističkih napada na Ameriku 11. septembra.

„Ukoliko treba ukazati prstom na jednu zemlju, kao izvor antraksa koji seje strah širom sveta, to će pre biti Rusija nego Irak, jer je Moskva miljama ispred Bagdada u tom domenu“, preneo je Danas reči Dejvida Kelija, tadašnjeg vidokog savetnika u Misiji UN za kontrolu naoružanja u Iraku.

Prema njegovom mišljenju, najverovatniji izvor pojave antraksa su ruski naučnici , koji su svojevremeno radili na sovjetskom tajnom programu biološkog rata, a koji su u međuvremenu ostali bez posla.

Kako je CIA obaveštena od Kena Alibeka, zamenika ruske agencije „Biopreparat“, koji je 1992 godine pobegao na Zapad, SSS je dnevno proizvodio dve tone antraksa u Stepanagorsku, u Kazahstanu, a Rusi su 1979. godine zataškali epidemiju antraksa na Uralu.

Ruski biolog Aleksej Jablokov, tada već bivši savetnik ruske službe bezbednosti za ekologiju izjavio je da misli da bakterije antraksa koje su upotrebljene u Americi „najverovatnije potiču iz Kazahstana ili nekih drugih republika SSSR u centralnoj Aziji, gde postoje vojne laboratorije“.

List Danas piše i da je upravo Rusija ponudila u to vreme pomoć Americi, a tadašnji ruski ministar zdravlja Jurij Ševčenko rekao je da je spreman da pruži pomoć Americi ako se javi potreba vakcinisanja stanovništva.

Naš list preneo tvrdnje moskovskog lista „Nezavisimaja gazeta“, da je ruska vakcina delotvornija (američka vakcina deluje u 25 odsto slučajeva), a ruski stručnjaci to objašnjavaju činjenicom da je ruska vakcina bazirana na živim kulturama, a američka na hemijskim.

„Rusku vakcinu dovoljno je dati jednom godišnje, dok je američku potrebno ponavljati više puta“, preneo je Danas pisanje ovog moskovskog lista.

Takođe, kao drugi osumnjičeni za proizvodnju antraksa navodi se Irak, za koji se tvrdi da poseduje 8,4 tone koncentrovanog antraksa, ali u tečnom stanju. Prema rečima bivšeg glavnog inspektora UN u Iraku Ričarda Batlera, Irak bi mogao biti uključen u terorističku akciju s bakteriološkim pismima, konstatujući da je poznato da Irak proizvodi antraks kao biološko oružje, izrazivši sumnju da su to tetorističke grupe to same mogle proizvesti.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Osim Amerike, sumnjive pošiljke registrovane su i u Švedsoj, Finskoj, Danskoj, Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Austriji, Kini, Kipru, Češkoj, Izraelu, Kanadi, Keniji, Brazilu, Tajlandu, Indiji, Ekvadoru, Turskoj, Australiji, Makedoniji, Hrvatskoj…

Takođe, Danas je je konstatovao da su najveću korist od panike izazvane antraksom izvukle kineske i indijske firme za proizvodnju lekova, kao i malezijski proizvođač gumenih rukavica „Lateks“, čije su akcije na berzi, kako je preneo naš list, naglo skočile za više od 10 odsto.

Panika gora od antraksa

Epidemiološkinja dr Živa Vuković, šefica Odseka za epidemiološke poslove Instituta za imunologiju i virusologiju Torlak, u intervjuu za Danas pod nazivom „Panika gora od antraksa“, objavljenom u dodatku Zdravlje savetovala je da se „manemo panike i da čitavoj situaciji priđemo hladne glave“.

„Bolest „crni prišt“ nije ni tako opasna ni tako alarmantna kao što to sluđeni Zapad u svom „dirktnom prenosu smrti“ distribuira, uz mnogo filmske pompe i nesvakidašnje „SF“ kostimografije, koja kod nas izaziva sažaljenje sa njihovim „ničim izazvanim patnjama“, nenaviknutim na artikulisane probleme“, navela je ona.

Upitana da prokomentariše nagoveštaje da bi nakon „bakteriološkog terorizama“ uskoro mogao da dođe do niza bolesti koje bi mogle da ugroze i ljude na našim prostorima, dr Vuković navela:

„Svi mikroorganizmi, znači bakterije, virusi, protozoe…dakle mikroorganizmi koji izazivaju oboljenje kod ljudi, životinja, pa čak i biljaka, mogu da budu predmet biološkog rata, a po najnovijim podacima to se odnosi na oko 60-ak uzočnika, koji se mogu koristiti u tu svrhu, od salmonele do onih najopasnijih. Međutim, kako je to na nedavnom simpozijumu u Americi konstatovano, od svih takvih mogućnosti za terorizam je najatraktivniji „antraks“ ili kako se u narodu zove crni prišt i velike boginje. To je pre svega zbog načina distribucije koja postiže ograničene ciljeve, u smislu izazivanja bolesti, ali i jš veće panike, što je upravo glavni razlog ove vrste ratovanja“.

Ljudi koji su se, kako je navela dr Vuković, za ovaj način terorizma odlučili pre svega su računali na to da će kod ljudi izazvati paniku.

„Da to nije tako, zar mislite da bi se odlučili za vidljivi „beli prah“? E sad da li će oni uskoro krenuti nekim drugim putem ostaje nepoznanica. Ali, kao što postoje timovi ljudi koji smišljaju ovakve akcije, tako postoje timovi ljudi koji smišljaju način odbrane i zaštite ljudi i njihovog zdravlja. Mi samo ne bi trebalo da podlegnemo psihozi i da opsedamo apoteke i kupujemo antibiotike i da ih nekontrolisano koristimo. Prvo, tako ćemo dovesti do nestašice ovih lekova a njihovom prekomerenom upotrebom možemo dovesti do toga da postanemo rezistentni na njih“, rekla je doktorka za Danas.

Ona je podsetila da je i pre ovih dešavanja, antraks važio za bolest koje ima svuda u svetu a najzastupljenija je u centralnoj Aziji, Africi i Kini, gde oko 800 ljudi godišnje oboli od ove bolesti.

„Antraksa ima i kod nas, a kao pojedinačni slučajevi registrovani su kod stočara i onih koji se bave preradom kože životinja, pa je tako ranih 90-ih godina, 10-ak ovakvih slučajeva registrovano godišnje ali se tome nije pridavao veliki značaj“, navela je ona.

Prema njenim rečima, samu bolest izaziva bacil antraksa kome su „rezervoar“ životinje, pre svega preživari, a manifestuje se na koži, s tim što ima sposobnost da se pretvori u sporu.

„Dakle, kad životinje obole od ove bolesti uginu, ako se na adekvatan način ne unište taj bacil se u vazduhu pretvori u spore koje mogu, na zemljištu gde je životinja zakopana, da ostanu prisutne godinama, da inficiraju druge životinje pa preko njih i ljude“, kazala je epidemiološkinja Vuković, dodajući da ovo o čemu se u svetu trenutno priča je respiratorna forma antraksa, za razliku od kožne koja je najčešća.

„Za kožni antraks zna se da on kroz leziju na koži dospeva u organizam u neposrednom kontaktu s krvlju ili kožom zaražene životinje, da bi potom nastupila infekcija. Za raliku od ovog oblika, postoji aerogeno, a to je udisanje antraksnih spora, koje se nalaze u vazduhu, bilo kao posledica prerade kože zaražene životinje ili ne, što se sad dešava kao prah, a onda dospe u pluća s teškim posledicama i velikim procentom smrtnosti obolelih, a ona se kreće od 70 do 95 odsto. Nažalost, postoji još jedna forma antraksa, a to je onaj koji može dospeti u organizam preko zaraženog mesa i mesnih prerađevina“, navela je sagovornica Danasa pre 20 godina. Dodala je i da se oboljenje manifestuje kratkim periodom febrilnosti, grčevima u stomaku i bolovima praćenim prolivom. Kasnije nastaje teška sepsa i šok koji se završava – letalno.

Doktorka Vuković je navela i da se ova bolest može proširiti i preko stočne hrane, a na pitanje da li bolest može da se prenese sa čoveka na čoveka rekla je da teoretski može, ali da je to izuzetno retko.

Na pitanje da li postoji vakcina protiv antraksa, ona kaže da „postoji i da je verovatno poseduje vojska“. Na Torlaku, kako je navela, ne proizvode vakcinu protiv antraksa, ali ukoliko bi se bolest pojavila kao trajan problem, „mogli bi da je proizvode, jer njena formula nije tajna“.

„Ona je dostupna svima samo što mi dosad nismo imali potrebu da je koristimo“, navela je dokrorka i dodala da su u stalnom kontaktu sa SZO.

Podsetimo, na Institutu Torlak 20 godina kasnije, počeli su da proizvode vakcinu „sputnjik v“ protiv aktuelnog korona virusa, koja se od 22. oktobra, prem rečima nadležnih, nalazi na vakcinalnim punktovima širom Srbije.