Blogovi uživo važno sredstvo informisanja, ali podložni greškama

U intervjuu za EURACTIV.rs Pantić je izjavila da su blogovi uživo format izveštavanja 21. veka i da je bitno da se taj format neguje i unapređuje jer informaciju donosi smesta, dok se događaji odigravaju, a poseban značaj imaju pri velikim događajima kao što su vremenske nepogode ili teroristički napadi.

„Samim tim što izveštavate odmah gde se dogodio teroristički napad, vi upućujete ljude da ostanu u svojim domovima, da izbegavaju tu lokaciju, da jednostavno prate dalji tok događaja dok se situacija ne razreši“, objašnjava Pantić.

Istakla je da je priroda tog formata demokratična zato što omogućava veliku količinu informacija sa različitih strana.

„Naravno, brzina kojom se te informacije proizvode u blogovima uživo, stvara prostor za greške“, rekla je Pantić, ocenivši da je najbolje rešenje da se mediji prvenstveno oslanjaju na informacije iz relevantnih izvora.

U praksi je to komplikovanije jer se ne dešava nužno da mediji dobiju zvanične podatke, posebno kad je reč o osetljivim temama i događajima koji se upravo odigravaju, kazala je Pantić i dodala da se zato dešava da mediji naprave grešku kad kreiraju blogove uživo.

„Međutim, kad je reč o vodećim medijima, kao što je britanski Gardijan, oni to rešavaju tako što označe pogrešnu informaciju i izvine se čitaocima.

Kredibilni mediji greške svode na minimum i kad ih naprave transparentno na njih ukažu što je jako važno za izgradnju poverenja između njih i publike“, rekla je Pantić.

Ocenila je i da je širenje dezinformacija dobilo na značaju sa širenjem društvenih mreža, pa je na njima odgovornost da to i spreče.

Komentarišući gašenje naloga bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa na društvenim mrežama i moguće posledice takvih odluka po slobodu govora, Pantić je rekla da su američki tehnološki giganti Tviter i Fejsbuk privatne kompanije i da zato ne podležu Prvom amandmanu američkog Ustava koji garantuje slobodu govora, te „mogu da uredjuju pravila igre u svom dvorištu“.

„Ono što se društvenim mrežama spočitava, jeste da su pristrasne kada neke naloge gase, a neke ostavljaju, iako su problematični“, rekla je Pantić.

Istakla je da je ipak važno da se lažne vesti kojih je sve više, svedu na minimum pošto ne mogu potpuno da nestanu.

„Tviter, na primer, uvodi opciju označavanja informacija koje su lažne i to jeste dobar potez, ali videćemo kako će izgledati u praksi“, rekla je Pantić.

Iako ekstremisti i teoretičari zavere mogu naći druge platforme preko kojih će širiti svoju ideologiju, Pantić je istakla da vodeće društvene mreže imaju daleko veći značaj od tih nezavisnih platformi jer preko njih teroristi dolaze do ljudi koji nisu dovoljno informisani ili su neodlučni kada im serviraju informacije bez ikakvog uporišta u stvarnosti.

„Širenje takvih vesti ne doprinosi ni demokratiji ni slobodi govora, jer preduslov za kvalitetnu debatu jeste razmena informacija koje su potkovane činjenicama, a ne lažnim vestima“, kazala je Pantić.

Ključne velike teme, kao što su pandemija kovid-19 ili predsednički izbori u SAD, najpogodnije su da se oko njih šire lažne vesti, ali danas, navodi Pantić, u medijskim kućama postoje zaposleni kojima je upravo posao da utvrdjuju da li su informacije tačne.

„Međutim, ono što jeste problem je da ljudi tragaju za informacijama koje samo potvrdjuju njihove ukorenjene stavove, tako da oni odbacuju istinu čak iako im se ta istina jasno predoči. Vi njih ne možete ubediti u tačnost informacija koje ste dokazali, ako to nije u skladu s njihovim stavovima“, rekla je Pantić.