Pao budžet EU

Demokratija, o čijem deficitu u Evropskoj uniji se sve češće govori, osetila se juče u Strazburu pobednicom. „Evropski parlament je ovim pokazao da mora biti uzet u obzir kao ozbiljan partner u pregovorima“, rekao je na kraju glasanja Martin Šulc, predsednik Evropskog parlamenta koji je bio najglasniji protivnik njegovog izglasavanja u iznosu i strukturi koji su odobrili evropski ministri finansija.

Naročito pod pritiskom Velike Britanije, ali i Švedske, Nemačke i Holandije, prvobitni predlog Hermana van Rompeja od skoro 1.000 milijardi skresan je na ukupno 960 milijardi evra, od kojih je finansiranje obezbeđeno za 908,4 milijarde za period 2014-2020. Šefovi EU su, dakle, usvojili deficitaran budžet, što je Šulc odmah u februaru ocenio kao neozbiljnu politiku i upozorio da je to, uostalom, evropskim propisima zabranjeno.

Ovaj iznos čini samo oko jedan odsto ukupnog bruto domaćeg proizvoda EU za isti period. Najveći deo budžeta namenjen je subvencijama za poljoprivredu (375 milijardi) i podsticajima za razvoj siromašnijih članica (450,4), a evropskoj upravi uključujući i plate činovnika 61,6 milijardi. Sa finansiranjem evropskih poslova ide i inače teško, tako evropski budžet do kraja prošle godine nije imao sredstava da isfinansira ranije preuzete obaveze. Naročito su time bili pogođeni programi iz oblasti obrazovanja, na koje se Evropa odlučila da stavi težište u svom budućem tehnološkom razvoju.

Zato je Evropski parlament tražio da se sada odbačenom budžetu doda još 16 milijardi za finansiranje ranije preuzetih obaveza i da se dogovori preispitivanje celog budžeta po isteku tri i po godine od njegovog konačnog usvajanja, koje bi sada moglo da se desi tek u julu ove godine. Evropski parlament traži i da se finansijski okvir za period 2016-2020 izmeni i omogući prebacivanje neutrošenog novca iz jedne budžetske godine u drugu.