Paolo Đentiloni: G-din Racio

On će na čelu Vlade zameniti Matea Rencija, koji je podneo ostavku nakon što je pretrpeo poraz na referendumu o ustavnim reformama. U kratkom obraćanju nakon imenovanja Đentiloni je rekao da shvata koliko je hitno potrebno formirati vladu da bi se umirila zemlja. On je takođe istakao da neće menjati platformu prethodne administracije.

Kao i njegov prethodnik Đentiloni je pripadnik Demokratske stranke. Do pre nekoliko dana njegovo ime se nije pominjalo među kandidatima za novog premijera. Analitičari ukazuju da je podršku za premijersku poziciju možda dobio upravo zato što se nije isticao i pokazivao preterane ambicije, budući da je praksa pokazala da nakon turbulentnog perioda Italijani za lidera obično biraju nekonfliktnu ličnost i radoholičara. Zbog uzdržanosti i poslovnog držanja, što je, kako se navodi, potpuno suprotno Renciju, u italijanskoj štampi je prozvan „Paolo Hladni“. O njegovoj povučenosti govori i činjenica da kada se 2012. kandidovao na izborima za gradonačelnika Rima ispred Demokratske stranke, osvojio je samo 15 odsto glasova jer nije bio mnogo poznat u javnosti.

Iako su pred njim teški izazovi kao što je kriza u bankarskom sektoru, porast podrške za evroskeptične partije i usvajanje novog izbornog zakona pre izbora sledeće godine, mnogi ga smatraju uzdanicom Italije, a komentatori ga nazivaju „G-din Racio“.

Paolo Đentiloni je rođen 1954. u aristokratskoj porodici u Rimu. U mladosti je bio aktivista ekstremne levice. Nakon studija političkih nauka radio je kao novinar u magazinu koji se bavi zaštitom životne sredine. U politiku ulazi kao pomoćnik bivšeg gradonačelnika Rima Frančeska Rutelija. S Rutelijem i ostalima 2002. osniva stranku La Margherita ili Stranka bele rade koja je nastala spajanjem raznih demohrišćanskih i liberalnih partija levog centra. Kao član te stranke ulazi u Parlament 2001.

Kao ministar za komunikacije od 2006. do 2008. bezuspešno je pokušavao da zauzda medijsku dominaciju tajkuna i lidera stranke Forca Italia Silvija Berluskonija. Za šefa diplomatije je imenovan 2014, zamenivši na toj poziciji Federiku Mogerini, uprkos tome što nije imao mnogo iskustva u međunarodnoj diplomatiji. Oženjen je Emanuelom.