Papa odlazi zbog zdravlja

Papa Benedikt XVI došao je na čelo Rimokatoličke crkve 2005. posle smrti pape Jovana Pavla Drugog. Mediji ocenjuju da je odluka da se povuče praktično bez presedana u istoriji Katoličke crkve, jer je on tek drugi poglavar koji se odlučio na takav potez, i to u poslednjih 600 godina. U svom govoru, koji je na latinskom saopštio kardinalima, papa je rekao da, „nakon što je više puta razmotrio svoju savest pred bogom“, zbog duboke starosti nije u mogućnosti da adekvatno obavlja svoje zadatke.

„Iz tog razloga, duboko svestan ozbiljnosti svog čina, s punom slobodom izjavljujem da se odričem službe rimskog biskupa, naslednika svetog Petra“, naveo je papa dodajući da se zahvaljuje „svojoj braći“ što su mu pomogli u obavljanju poslova i zatražio im oproštaj zbog svojih „nedostataka“. „Predano ću služiti Crkvi Božijoj kroz život posvećen molitvi“, ukazao je papa Benedikt XVI.

Portparol Vatikana Federiko Lombardi je na konferenciji za novinare rekao da je papa odluku doneo „svestan velikih problema sa kojima se Crkva danas suočava“. „Svojom odlukom je pokazao veliku hrabrost i odlučnost. To je bila njegova lična odluka bez ikakvog pritiska“, naveo je Lombardi.

Verski analitičar Mirko Đorđević kaže za Danas da je papino povlačenje „senzacija prvog reda“, koja će izazvati „buru i potrese“ i u crkvenom i u laičkom globalnom svetu. On podseća da je još davne 1293. papa Selestin V „podneo ostavku“ kada je video šta se dešava u crkvi.

„Ne mora da znači da je zbog zdravstvenih razloga papa Benedikt XVI odlučio da se povuče sa svoje funkcije. To se često kaže, a pravi razlozi su obično dublje prirode, koje si utkani u crkvi i svetu“, ukazuje Đorđević.

Urednik Verske informativne agencije Živica Tucić ocenio je da je povlačenje poglavara Rimokatoličke crkve korak vredan pažnje i poštovanja. „On je shvatio da mu njegove fizičke mogućnosti i zdravstveno stanje ne dopuštaju da produži obavljanje te dužnosti. To je svakako vredno poštovanja“, rekao je Tucić agenciji Beta.

Vest o papinom povlačenju juče su preneli svi svetski mediji kao „hitnu“. Ansa je prenela izjavu predsednika Francuske Fransoe Olanda, koji je rekao da je papina odluka „za svako poštovanje“. Nemačka kancelarka Angela Merkel izrazila je „najdublje poštovanje“ za odluku pape Benedikta. „Ako je sam papa posle zrelog razmišljanja došao do zaključka da njegove snage više nisu dovoljne da vrši svoju dužnost, to u meni budi najdublje poštovanje“, rekla je Angela Merkel u izjavi povodom papine ostavke, dodavši da Benedikt „jeste i ostaje jedan od najvećih verskih mislilaca naše epohe“.

Rođen kao Jozef Racinger, prvi je nemački papa od Viktora Drugog (1055-1057) koji je ustoličen u Vatikanu i najstariji kardinal koji je imenovan na to mesto, pošto je tada imao 78 godina. Rođen je 16. aprila 1927. godine u Bavarskoj, a 1951. godine postao je sveštenik.

Kameronove želje

London – Britanski premijer Dejvid Kameron izjavio je da će papa Benedikt „nedostajati kao duhovni vođa miliona ljudi“. Kameron je uputio „najbolje želje“ papi i dodao da je on „radio neumorno na jačanju odnosa Velike Britanije i Svete stolice“.

Sledeći da bude crnac?

Kao najizgledniji kandidat za naslednika Benedikta XVI već duže vreme slovi 64-godišnji kardinal Piter Turkson iz Gane, predsednik Papskog veća za pravdu i mir, piše Index.hr. Iako na kladionicama trenutno „za dlaku“ ispred Turksona vodi 80-godišnji nigerijski kardinal Fransis Arinze, treba napomenuti da on i ne može učestvovati u izboru za novog papu jer je već napunio 80 godina, zbog čega nije u konkurenciji. Treći na kladionicama je 71-godišnji venecijanski kardinal Anđelo Skola, četvrti 70-godišnji kardinal Oskar Rodrigez Maradiago iz Hondurasa, a peti 65-godišnji kardinal Albert Malkolm Ranjit iz Sri Lanke.