Papić negirao da je Miljkoviću vratio automobil

Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg tužilaštva u Beogradu tereti Papića za krivično delo trgovina uticajem, a na današnjem pretresu postupajući zamenik tužioca Milan Stanojević zatražio je da ga sud osudi na četiri godine zatvora. Stanojević je u uvodnom izlaganju skrenuo pažnju suda na, kako je rekao, niz nespornih činjenica – da je Papić kao zamenik načelnika elitne policijske jedinice imao službeni uticaj, da je Miljkoviću automobil oduzet, pa vraćen, kao i da je zahvaljujći Papićevom posredovanju izostalo vršenje službenih radnji veštačenja i provere oduzetog vozila.

Papićev branilac, advokat Branislav Tapušković je, s druge strane, u svom uvodnom izlaganju istakao da policijskim službenicima koji su vratili automobil “ni u svesti nije bio Papić”. Osvrćući se na vaninstitucionalni izvor uticaja Gorana Papića, advokat Tapušković je istakao da se Papić poznavao sa Nebojšom Stefanovićem preko njegove bivše supruge, ali da se to poznanstvo okončalo pre dve i po godine, kada i brak bivšeg ministra policije. Tapušković je akcenat stavio na princip subordinacije, ističući da Papić po hijerarhijskoj poziciji nije ni mogao da izda nalog da se Miljkoviću vrate ili ne vrate kola.

Sam Papić je pred sudom ponovio svoje viđenje događaja iz aprila 2020. godine. On je naveo da ga je ministar Stefanović pozvao telefonom da ga obavesti da će za dva dana u prostorije PU za grad Beograd biti doveden Marko Miljković i da treba da se organizuje njegovo prebacivanje i saslušanje u prostorijama SBPOK-a. Papić je naglasio da mu nikada neće biti jasno zbog čega je Stefanović zvao njega, a ne njegovog nadređenog, načelnika SBPOK-a u tom trenutku, Iliju Hodobu.

Dva dana kasnije Papiću je ponovo zazvonio telefon. “Stefanović me je u jednom trenutku pozvao i izuzetno ljutito me pitao šta mi nije bilo jasno ili koji deo mi njegovog prethodnog naređenja ili rečenice nije bio jasan. Ja nisam znao na šta misli, pa mi je rekao da je Miljković već pet sati u policiji”, kazao je Papić. Nakon toga, on je, na Stefanovićev nalog pozvao Dejana Kovačevića, tadašnjeg načelnika Uprave kriminalističke policije, a potom i Milenka Munižabu, koji je vodio beogradsku kriminalističku policiju. On je onda hteo da pošalje podređenog Nevenka Marića da pokupi Miljkovića iz PU za grad Beogad, ali je informisan da je Hodoba to već učinio. Prema Papićevim rečima, Miljković je saslušan, a potom i vraćen u zgradu policijske uprave.

Papić je insistirao da nije imao nikakva saznanja o Miljkovićevom automobilu, ali i da po svom hijerarhijskom položaju nije imao mogućnost da naloži Milenku Munižabi vraćanje automobila.

– U svom radu sam morao prvenstveno da se pridržavam načela subordinacije i starešinstva…To je opšti princip koji važi svuda u policiji. Moja služba nije mogla da izda bilo koje naređenje PU za grad Beograd. Apsolutno nikakvo moje prijateljstvo nije imalo uticaja na rad u policiji, kazao je Papić dodajući da je ona samo postupao po nalozima Nebojše Stefanovića i da bi počinio krivično delo da je odbio naređenje.

Marko Miljković je, podsetimo, najbliži saradnik Veljka Belivuka, koji se tereti za više teških ubistava, otmicu, trgovinu narkoticima i nedozvoljeno državnje oružja. Goran Papić je bio uhapšen neposredno nakon hapšenja Belivukove grupe, a u pritvoru je proveo skoro dva meseca. Iz pritvora je pušten tek kada je u istrazi saslušan tadašnji ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.