U obraćanju naciji dan nakon krvavih nereda na ulicama Grčke, kada su stradale tri osobe, predsednik Karolos Papuljas priznao je da je zemlja na ivici ponora i da je na svim Grcima odgovornost da ne naprave korak u ambis. Grčki premijer Jorgos Papandreu, najoštrije je osudio „ubistva“ dvojice muškaraca i jedne žene u zapaljenoj banci u Atini rekavši da će odgovorni biti uhvaćeni i izvedeni pred sud. Govoreći u parlamentu, Papandreu je rekao da su „demonstracije jedna, a ubistvo sasvim druga stvar“. Generalni štrajk i protesti su prvi test rešenosti vlade da sprovede mere štednje koje su uslov za dobijanje pomoći EU i MMF-a od 110 milijardi evra da bi zemlja prevazišla dužničku krizu.
Mere štednje kojim bi, prema računici grčke vlade, zemlja uštedela 30 milijardi evra u naredne tri godine, podrazumevaju: zamrzavanje plata u javnom sektoru do 2014; zamrzavanje ili smanjenje penzija; povećanje PDV-a sa 19 na 23 odsto; povećanje akciza na gorivo, cigarete i alkohol do 10 odsto; jednokratni porez na profit plus porez na nekretnine i kockanje i ekološku taksu. Predviđeno je i podizanje prosečne starosne granica za odlazak u penziju sa 61 na 63 godine. Grčki parlament treba, prema planu, da usvoji paket mera štednje do kraja nedelje.
U međuvremenu, dok su guverneri evropskih centralnih banaka na jučerašnjem sastanku u Lisabonu razmatrali na koji način se može sprečiti širenje grčke dužničke krize na druge zemlje, vrednost evra na međunarodnim tržištima pala na najniži nivo u poslednjih godinu dana. Deonice na berzi u Atini su izgubile četiri odsto vrednosti tokom a veliki padovi su zabeleženi i na drugim najvećim berzama u Evropi. Stručnjaci navode da među investitorima vlada bojazan da bi grčka dužnička kriza mogla da se proširi i na druge zemlje članice evrozone, u prvom redu na Portugal i Španiju.
Agencija za kreditni rejting Mudiz upozorila je da se bankovni sistemi Portugala, Italije, Španije, Irske i Britanije suočavaju sa različitim izazovima i da bi rizik od „grčke zaraze“mogao da bude razblažen ovim razlikama ali da predstavlja realne pretnje za sve njih. Ogromni javni dugovi Portugala i Italije su velika pretnja za bankovne sisteme te zemlje, dok su banke u Španiji, Irskoj i Britaniji izložene kreditnim dugovima i predstavljaju pretnju po finansije tih zemalja. Agencija je spustila rejting Portugala u pogledu sposobnosti te zemlje da isplaćuje svoje dugove.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
