Paradoksi prakse Ustavnog suda

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Poštovana profesorka, od osnovnog do Ustanog suda odluke su najčešće paradoksalne. To nešto govori i o tužiocima i o advokatima i o sudijama.

2. Zastita ljudkih prava je sastavni deo Ustava i ne predstavlja nikakvu sporednu delatnost vec najveci deo ustavnih normi koje se moraju stititi. Da li gradjani imaju poverenja u Ustavni sud je veliko pitanje. Pre se moze reci da ga vide kao poslednju stepenicu nepravde u zastiti svojih prava protiv odluka drzavnih, organa lokalnih samouprava ili javnih preduzeca, u presudama domacih sudova, koju moraju da istrpe do suda u Strazburu. Ako odbijanje suda da odredjenu neustavnu ili nepreciznu normu koja omogucava arbitrernost u odlucivanju stavi van snage do njenog preciziranja ili izmene uz obrazlozenje da nije dovoljno obrazlozeno ono sto i oni sami po Ustavu imaju obavezu da rade i takve norme eliminisu i time prouzrokuje patnje i stetu gradjanima a pogoduje onima koji je zloupotrebljavaju onda se ne moze govoriti o poverenju koje neko ima u takav sud ili sudije.