Da li je moguće da se kupci garderobe prilikom njenog probanja zaraze šugom, kako se taj parazit dobija i da li je opasan po zdravlje obolelog i čitave njegove porodice, ponovo su glavna pitanja posle vesti da su se pojedini građani zarazili u Podgorici, u jednom trgovinskom lancu.
Sa druge strane, prema podacima beogradskog Zavoda za javno zdravlje, kod 512 građana prestonice prošle godine je ustanovljena šuga, ali kako za Danas tvrdi prim. dr Aleksandar Adamović, dermatovenerolog i direktor Zavoda za kožne i venerične bolesti, taj broj je jako mali imajući u vidu broj stanovnika od prekmo dva miliona.
„Da se razumemo, šuga ne može da se prenosi preko odeće u prodavnicama. Da može, svi bismo je imali. Ima opisa i takvih slučajeva, ali su oni toliko retki da spadaju u čiste slučajnosti. Šuga se prenosi direktnim kontaktom, a u literaturi se može naći da se ona smatra i seksualno prenosivom bolesti. Šuga je porodična bolest. Ako je jedan član unese u porodicu, svi će je dobiti. Može da se dobije i preko posteljine, ali nikako socijalnim kontaktom, kao na primer, rukovanjem“, objašnjava taj stručnjak.
Prema njegovim rečima, izazivač šuge je parazit Sarcoptes scabiei ili šugarac.
„Posle zaražavanja, on ulazi u kožu i „šeta“ u onom takozvanom mrtvom delu tog organa. Pravi tunele i polaže jaja. Noćni svrab je karakterističan. Postoji lek koji se primenjuje tokom 12 sati, odnosno nanosi se na kožu, ali ja i dalje mislim da je sumpor prvi lek izbora“, kaže prim. dr Adamović.
Najbitnije je, dodaje on, da se leči čitava porodica bez obzira na to da li članovi imaju simptome, ali i higijenski tretman.
„Sve što može da se iskuva, to bi trebalo uraditi, a ono što ne može, trebalo bi da se ostavi napolju da šugarac ugine. Recidivi ili ponovljene infekcije nastaju zbog toga što se ne primeni sve ovo o čemu sam govorio“, naveo je naš sagovornik.
On je još dodao da su prvi simptomi makulopapulozna ospa, tačkice i slične pojave po koži, a od zaražavanja do prvih simptoma može da prođe nekoliko nedelja.
„Otako radim u Zavodu, a to je jako dugo, niko od nas se nikada nije zarazio šugom iako lečimo obolele građane, što govori da se teško prenosu“, zaključio je on.
Podsetimo, prema objavljenim informacijama, tokom prethodne godine na teritoriji Beograda bilo je 512 prijavljenih slučajeva obolevanja od šuge, a tokom februara 2022. godine u gradu su registrovana 62 obolela, podaci su Zavoda za javno zdravlje Beograd.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.