Pariška kafana gostila sve političke izbeglice sveta

O pariškoj kafani za imigrante piše list Pravda od pre osam decenija. Reporter Pravde donosi reportažu o njoj, pišući kako poslednjih meseci u ovu kafanu masovno stižu izbeglice iz Austrije, koje beže od Hitlera.

“Jedan od gostiju je i bivši mađarski predsednik Vlade i veleposednik grof Mihail Karolji, koji je sa mnogim gostima igrao šaha. Nije bio baš sjajan igrač”, reporter Pravde su rekli u kafani pod nazivom “Di Monparnas”.

Ovaj pariški kafe pre rata je bio boravište svih emigranata sveta:

“Za vreme 25-ogodišnjeg službovanja sam izbgrojao izbeglice iz 40 različitih zemalja”, priča kelner kafea. “Zahvaljujući radu u kafeu sam u rukama imao marke, alote, dinare, lire, rublje, funte, drahme… Vlasnik kafane je primao svakakav novac. Morao sam da znam tačne kurseve svih valiuti sveta, da ne bih izgubio na pazaru”.

Oni su, dodaje kelner, živo polemisali, delili potičke savete, jer se mahom radilo o političkim emigrantima. Delili su – i ministarske fotelje među sobom, za slučaj da se vrate u svoje zemlje i ponovo na vlast.

“Irci su bili najčudljiviji, njih smo nazvali – nemim gostima”, priča još konobar iz Pariza.

O u tom trenutku novim emigrantima, koji su stizali iz Austrije, osoblje kafane je reklo da su to „fini ljudi, kavaljeri“. Uprkos nesreći koja ih je snašla, kelner kaže da „nisu izgubili bečki humor i vedrinu“.

„Za razliku od ostalih, oni ne gaje nikakvu nadu da će se vratiti u Austriju. Realisti su, a ne sanjala, kao većina ostalih emigranata“, dodaje se u tekstu.

Ministar narodne prosvete izdao je dekret kojim se zabranjuje politička agitacija u školama u Jugoslaviji, kratko je izvestio list Pravda u Jugoslaviji tačno 3. aprila 1938. godine.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Firer je prisvajanjem Austrije Trećem rajhu zapravo dobio svetski rat, da nije prolio ni kapi krvi – verovali su Nemci pre tačno 80 godina.

U tekstu dnevnog lista Vreme od pre tačno osam decenija, prenosi se govor ministra unutrašnjih poslova Rajha, nepunih mesec dana nakon anšlusa Austrije.

“Gospodin Adolf Hitler svakoga dana dokazuje svoju genijalnost tako što uvek u pravi čas učini pravo delo”, tvrdi ministar Rajha neposredno pre izbijanja najveće tragedije koja je zadesila svet. “Oslobodivši naše sunarodnike u Austriji, Hitler je u vanredno velikoj meri učvrstio svetski mir jer je ugasio žarište jednog požara. On je zapravo dobio jedan svetski rat, a nije prolio ni kap krvi”.

Vreme još piše i o radničkom naselju koje je trebalo da počne da se gradi u Nišu, dok se u tom trenutku u Zagrebu održavao sajam automobila. Grad je na sajmu “ugostio” oko 50 različitih svetskih marki automobila.

Istog vreme, reporter Vremena donosi i priču o tri starca isposnika koji proriču sudbinu i najavljuju smak sveta, a živeli su – na Adi Huji. Prema njihovom predanju, smak sveta trebalo je da usledi 1940. godine, odnosno godinu i po nakon objavljivanja teksta u Vremenu.

“Kad su se pojavili u Višnjici, svet je pomislio da su kaluđeri”, piše reporter. “U samu zoru, na reci, oni su se ‘bacali na čelo’. A onda su zajahali konje, najbelje koji su stanovnici Višnjice videli do tada. Niko nije znao tako da jaše”.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.