Situacija na sirijskom ratištu je uobičajena – vazdušni napadi i kopneni obračuni vladinih snaga i pobunjenika realnost su svakodnevice. Dosad bezuspešni napori Zapada da ujedini i osnaži opoziciju dobili su novu dimenziju kada je francuski predsednik Fransoa Oland pre dva dana izjavio da će Pariz priznati privremenu vladu čim bude formirana.
Oland je, na svom prvom redovnom godišnjem obraćanju francuskim ambasadorima, kazao da će Francuska, poput SAD i Britanije, gledati na svako korišćenje hemijskog oružja u Siriji kao na legitimno opravdanje za vojnu intervenciju, čak i bez rezolucije Saveta bezbednosti UN. „Kao i naši partneri i mi smo veoma obazrivi kada je reč o eventualnoj upotrebi hemijskog naoružanja, što bi za međunarodnu zajednicu bio legitiman razlog za direktnu vojnu intervenciju“, upozorio je francuski lider.
Oland je prvi svetski lider koji je pozvao sirijski pobunjenički pokret da formira privremenu vladu, što je dodatno pojačalo pritisak na američkog predsednika Baraka Obamu da podrži diplomatski gambit ili naredi američku vojnu akciju u cilju zaštite civila, smatraju analitičari.
Oland je kazao da se nada da će međunarodno priznata alternativa sirijske vlade ubrzati pad režima predsednika Bašara Asada. Iako podržava takav jedinstven pokret, Vašington još nije podržao Olandov predlog, jer bi ujedinjena opozicija mogla da obuhvati i ekstremiste, piše Vašington post.
Olandov predlog je, ocenjuju analitičari, podsetio na insistiranje njegovog prethodnika Nikole Sarkozija da svet mora da deluje ne bi li se stalo na put zlodelima u Libiji pod rukovodstvom Muamera Gadafija. Iako je tada Bela kuća negodovala zbog pritiska Pariza, čini se da je Sarkozijeva spremnost da se uspostavi zona zabrane leta nad Libijom pomogla da se pridobije Obama.
Mnoge zapadne nacije i arapske zemlje do sada su pozivale Asada da napusti vlast, ali niko nije formalno priznao opoziciju kao legitimne lidere zemlje. Takva „vlada na čekanju“ zahtevala bi od opozicije i pobunjeničkih boraca da se ujedine i stanu uz jednog lidera i platformu. Grupe koje se bore protiv Asada imaju i te kako motiva za to, ali čini se da im fali koordinacija. „Oni se još savetuju međusobno“, kaže portparolka Stejt departmenta Viktorija Nuland. „Najvažnije je da se opozicija izvan i unutar Sirije koordinira i usredsredi na saradnju i izradu plana za funkcionisanje zemlje nakon Asada“.
U organizaciji Francuske, kojoj ističe jednomesečno rotirajuće predsedavanje Savetom bezbednosti, ove nedelje biće održan skup u UN povodom situacije u Siriji. Italija, Turska, SAD i druge zemlje održaće danas sednice u Rimu.
Hiljade letaka nad Damaskom
Na Damask i njegovo predgrađe juče su iz helikoptera sirijske vojske bačene hiljade letaka, u kojima se pobunjenici pozivaju da predaju oružje i upozoravaju da će se, u suprotnom, suočiti sa „neizbežnom smrću“. Leci su, po svemu sudeći, sastavni deo psihološkog rata režima protiv pobunjenika i procenjuje se da je malo verovatno da će imati bilo kakav uticaj na njihovu nameru da svrgnu režim sirijskog predsednika Bašara el-Asada. Beta
Karla del Ponte orna da istražuje zločine
Nekadašnja glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte, danas penzionerka, mogla bi da bude angažovana u timu za istragu zločina u Siriji. Na inicijativu Švajcarske, Savetu UN za ljudska prava dostavljen je predlog da se Del Ponteova angažuje u Komisiji za istragu zločina počinjenih u Siriji, kazao je portparol švajcarskog ministarstva inostranih poslova Tilman Renc. Švajcarska, kako je saopšteno, intenzivno radi ne bi li kršenja ljudskih prava u Siriji postala predmet istrage i krivičnog progona. U poslednjem izveštaju komisije, čiji jednogodišnji mandat ističe u septembru, prvi put su optužene snage režima Al Asada za „zločine protiv čovečnosti“, što je prvi korak ka eventualnoj tužbi pred Međunarodnim krivičnim sudom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.