Pariz uvodi policijsku državu

Ustanovljeni policijski dosijei su nezavisni od sudskih o osuđenim i osobama pod istragom. Dekret predviđa da se dosijei mogu voditi za osobe starije od 13 godina, a među podacima koji će sadržati jesu i nacionalno i rasno poreklo, religijska pripadnost, seksualne sklonosti, bolesti, kao i političko i filozofsko opredeljenje. Nije predviđeno brisanje podataka posle izvesnog vremena, kako je to zakonom određeno za sudska dosijea. Dosijei su dobili zvanično ime Edviž (akronim od: Exploitation Documentaire et Valorisation de l’Information Géneral, u prevodu: Eksploatacija i ocenjivanje opšte dokumentacije).

Čim je dekret objavljen, javno mnenje se diglo na noge. Više od 700 nevladinih organizacija poput Lige za odbranu ljudskih prava, Lige obolelih od side, Udruženja SOS-rasizam, kao i sindikat pravnika u pravosuđu, sindikalne organizacije rada, političke stranke levice i centra, pojedinci iz javnog života koji bi mogli da budu predmet vođenja dosijea takođe su izrazili negodovanje.

Osnovano je i udruženje za borbu protiv Edviža, koje je sakupilo više od 110.000 potpisa pokretanjem peticije za povlačenje dekreta. Zakazane su demonstracije ispred Ministarstva unutrašnjih poslova i ispred stanica policije u unutrašnjosti. Edviž nazivaju zakonom Fušea (ministar policije za vreme Napoleona, oličenje policijske države). Državni savet, najviša pravna institucija, treba da odluči do kraja godine o 13 zahteva kojima se traži ukidanje dekreta. Čak su se dva člana vlade, Erve Moren, ministar odbrane i Ramada Jad, državna sekretarka za ljudska prava, ogradili od pojedinih odredbi dekreta.

U početku su vlada i vladujuća stranka, Ujedinjeni narodni pokret (UMP) branile takvo vođenje policijskih dosijea, zaklanjajući se iza međunarodnog terorizma, nasilja organizovanih bandi iz predgrađa velikih gradova, te navodima da je policija i do sada vodila dosijea. Međutim, branioci dekreta postajali su sve tiši kako je otpor rastao, kako je ukazivano da su se do sada, prema dekretu koji je donela socijalistička vlada 1991, vodila dosijea za „počinioce“, a ne “ moguće prekršioce“, da su vođeni podaci o punoletnim građanima, a ne deci, da nisu sadržale podatke o „rasnom poreklu“, da su beležene „aktivnosti“ a ne „mišljenja“. Predsednik države, Nikola Sarkozi pozivao je vladu na jedinstvo, premijer Fransoa Fijon na „poštovanje reda“ -čitaj: obaveze ministara da podržavaju dekret Edviž i slede predsednika države i vlade.

Najzad, ove nedelje vlada pod pritiskom javnog mnenja priznaje da je uvođenje policijskih dosijea „loše sprevedeno u delo“. Pariz predlaže da se izbace podaci o „seksualnoj orijentaciji“, uverava da će se dosijea kao i u prethodnom periodu odnositi samo na punoletne i poziva da se preciznije odrede prava. Nasuprot tome, opozicija, Socijalistička partija (PS), ekstremna levica, centristička stranka Modem, koju vodi Fransoa Bajru, zahtevaju ukidanje dekreta, jer smatraju da ga nije moguće popraviti.