Zrenjaninci nastanjeni u ulicama Carice Milice, Zmaj Jovine i Skadarske ulice održali su protestni skup i najavili hitnu građansku inicijativu za zaustavljanje građenja zaobilaznice zbog koje bi bio uništen park star 170 godina.
Skup je održan u Plakovom parku, uz prisustvo stručnjaka Zavoda za zaštitu spomenika kulture i Direkcije za izgradnju grada, u čijoj ingerenciji je sprovođenje Regulacionog plana.
Zrenjaninci nastanjeni u ulicama Carice Milice, Zmaj Jovine i Skadarske ulice održali su protestni skup i najavili hitnu građansku inicijativu za zaustavljanje građenja zaobilaznice zbog koje bi bio uništen park star 170 godina.
Skup je održan u Plakovom parku, uz prisustvo stručnjaka Zavoda za zaštitu spomenika kulture i Direkcije za izgradnju grada, u čijoj ingerenciji je sprovođenje Regulacionog plana. Prema ovom dokumentu, kroz Plankov park kod zrenjaninskog Kulturnog centra trebalo bi da prođe saobraćajnica kojom bi se saobraćaj iz glavne gradske ulice preusmeravao u druge delove Zrenjanina.
– U Zrenjaninu nikad niko ne može ni u čemu da se složi, pa se tako sada ne slažemo
ni oko ovog pitanja. Regulacioni plan je odavno usvojen i čudno je da se tek sada, pred samo izvođenje, pokreće inicijativa za njegovu izmenu – ističe arhitekta Ilinka Arsić, v.d. direktora Direkcije za izgradnju grada.
Prema rečima Milana Bjelogrlića, građani su se okupili da bi izrazili neslaganje s Regulacionim planom i činjenicom da treba uništiti Plankov park, koji spada u istoriju Zrenjanina i predstavlja zaostavštinu jedne znamenite porodice.
– Tvrdim da javne rasprave nije bilo, možda je bilo fingirane javne rasprave, ali o tome nema podataka, nema zapisnika. Sem toga, regulacioni plan dat je na uvid javnosti, ali u njemu nema nijednog crteža saobraćajnica i predložene regulacije. To nije u redu. Potrebno je dobiti mišljenje stručnjaka jer smatramo da je ovakvo rešenje loše, ne verujem da pitanje saobraćajne regulacije treba parcijalno rešavati. Time dobijamo klupko koje se mrsi u veliki čvor i zato predlažemo generalno rešenje saobraćaja u Zrenjaninu. Pristup parkingu nije dobra ideja, a uništavanje parka je zločin prema prirodi, kulturi i istoriji ovoga grada – ističe Milan Bjelogrlić.
Zahtevajući da se zastane s izvođenjem Regulacionog plana, nezadovoljni građani tražili su od predstavnika zrenjaninske Direkcije da se u saobraćajnu regulaciju uključi veći broj stručnjaka, a na račun brzine izvođenja čula se i primedba da „neko u Zrenjaninu ne želi da se odrekne nabavke mermera“ za popločavanje gradskog trga.
Plankova bašta ili Plankertov park – u zavisnosti kako je kome draže da u sećanje priziva znamenitog Bečkerečanina koji je svom gradu zaveštao pozamašno zemljište sa uređenim parkom i objektima za javna okupljanja u centru grada – uskoro bi mogao da bude ispresecan saobraćajnicama, a prema Regulacionom planu nije isključen ni parking za automobile.
– Ko je još video da se centar grada zatvara i da se zbog toga uništava jedan park? Ovaj plan predviđa da put zaobiđe najuže gradsko jezgro, gde niko ne stanuje, a da se saobraćajnica smesti ovde, kroz park i pored stambenih kuća. Pa gde je tu logika – pita se Bata Granić, stanar jedne od ulica u centru grada.
Podsećajući da je reč o zaostavštini, istoričar umetnosti i stručnjak Zavoda za zaštitu spomenika Vesna Karavida ističe da je Plankov park više puta smanjivan, a zemljište korišteno za podizanje objekata u okruženju. Tako je podignuta Kantina, a na njenom mestu potom Dom vojske. Kasnije je izgrađen Dom omladine, sadašnji Kulturni centar. U parku se nalazi spomenik crvenoarmejcima, iz Drugog svetskog rata i zgrada Crvenog krsta iz 1936. Zavod nema ingerenciju nad parkom već nad objektima, ali pošto objekti nemaju neki poseban značaj Zavod je napravio uslove da put tuda prođe. Pošto se u celoj priči spominje zaostavština, park kao deo prirode koju treba zaštititi, treba reći i to da je Plankov park zapušten. On nije ni pod kakvom zaštitom i komunalne službe ga ne održavaju.
– Bilo je nekoliko pokušaja da se park proširi, a tokom svoje istorije park je čuvan čak i od pešaka. Sada park nema neki posebno kvalitetan dendro materijal, ali je njegova vrednost u poreklu i starosti. Stariji je od Dunavskog parka u Novom Sadu, pa zašto ga sada uništiti. Poslednjih godina izložen je prometu, ima previše vandala tako da su spomenici uništeni, a ovaj jedan, spomenik Jovanu Jovanoviću Zmaju je skroz u grafitima. Bista Branka Radičevića je uništena, uprkos našim pokušajima da sačuvamo spomenik. Najveća vrednost ovog parka je zapravo u denivelaciji, jer ovde u Banatu retko imamo priliku da na jednom mestu vidimo osam metara razlike u nadmorskoj visini. Smatram da je greh smanjivati površinu parka, jer se on uvek može urediti – ističe Vojin Mraković, inženjer pejzažne arhitekture.
Učesnici protestnog skupa u Plakovom parku odlučili su da pokrenu građansku inicijativu da se izmeni regulacioni plan i da buduća saobraćajnica zaobiđe stari park i s tim u vezi uputiće pisani zahtev Opštinskom veću zahtevajući stavljanje van snage odluka o delu Regulacionog plana koji predviđa uništavanje parka. Čitava procedura, kako se moglo čuti, trajaće bar dve godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
