Parović: Vlast odustala od objavljivanja oproštajnog pisma

Kako je naveo, plan je bio da predsednik Vučić to pismo pokaže tokom gostovanja na RTS-u u četvrtak veče, kao odgovor na pitanje o tom slučaju.

– Na kraju su odlučili da idu na priču o poligrafu i da se pozovu na Ćulibrka. Doduše, i to su vrlo skromno uradili jer je tema dosta nezgodna. Jer, bez obzira kako je umro Cvijan, nelogično je da se tri godine o tome ni slova u medijima nije našlo i tu priče o pijetetu prema porodici slabo piju vodu. Pre neki dan u Beogradu se desilo da je troje mladih sebi oduzelo život i o tome se naširoko pisalo bez da je iko brinuo o osećanjima porodica. Ispada da vlast u Srbiji pijeteta ima samo prema porodici pokojnog Cvijana, pa su tri godine skrivali smrt tog čoveka tako da ga je bukvalno pojeo mrak, navodi Parović.

Podsetimo, predsednik Vučić je tokom gostovanja istakao da je spreman da ide na poligrafsko ispitivanje o svim slučajevima, od Jovanjice do Cvijana. Glavni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk je, gostujući na televiziji N1 istog dana, istakao da su oni pre godinu dana raspolagali informacijom da je Vladimir Cvijan preminuo, ali da su odustali od njenog objavljivanja pošto je sve ukazivalo da se radi o samoubistvu.

O slučaju Vladimira Cvijana u toku jučerašnjeg dana oglasio se i pokret Dveri ističući da su sve informacije o njegovoj sudbini informacije od javnog značaja i to po dva osnova – prvo, isti je bio visoki funkcioner Srpske napredne stranke koja je vladajuća i drugo, on je kao advokat bio lice sa poverenim javnim ovlašćenjima.

„Javnost od tužilaštva ima pravo da zahteva savesnu i temeljnu istragu uz podatke kako je i kada smrt nastupila i zašto je taj podatak postao dostupan javnosti tek posle nekoliko godina. Postavlja se i pitanje da li su najbliži srodnici Vladimira Cvijana obavešteni o njegovoj smrti, da li su preuzeli telo i sahranili ga, a obzirom da su to sve radnje koje zakon u ovakvom slučaju taksativno nameće, navodi su u saopštenju Dveri, uz opasku da javnost sa pravom sumnja u verodostojnosti do sada objavljenih informacija.

Povodom sumnji u ulogu Advokatske komore Beograda u sakrivanje podataka o smrti Vladimira Cvijana AKB je juče izdala saopštenje u kom navode da takve zlonamerne tvrdnje imaju za cilj diskreditaciju komore. Prema navodima AKB, oni su u avgustu 2018. godine dobili od Poreske uprave informaciju da je Cvijan preminuo, sa zahtevom da im dostave podatke da li se aktivno bavio advokaturom od 2013. do 2018. godine. Nakon toga, komora je tražeći izvod iz Matične knjige umrlih utvrdila da je on preminuo i donela rešenje o brisanju iz imenika advokata.

„AK Beograda tada nije raspolagala podatkom da je telo Vladimira Cvijana pronađeno u reci Dunav, niti podatkom da je rađena obdukcija. Sve raspoložive informacije ukazivale su da je reč o prirodnoj smrti, a protek vremena od datuma smrti relativizovao je pitanje da li je to neko prethodno bio objavio i obesmislio objavljivanje čitulje po proteku sedam meseci. Imajući u vidu da Vladimir Cvijan nije bio aktivan advokat više od pet godina pre toga okolnost da se za informaciju o smrti saznalo po proteku šest meseci nije bila neuobičajena“, naveli su AKB, dodajući da nije bilo nikakvog razloga za bilo kakvu dodatnu aktivnost advokatske komore jer nijedna okolnost ili informacija u to vreme nije ukazivala da je smrt bila nasilne prirode.

Kako su naglasili, potpuno je drugačija perspektiva iz današnjeg vremena kada saznanje za činjenicu da niko nije obavestio javnost da je njegov leš pronađen u reci budi sumnju i podrazumeva istragu.

„Da je ova informacija bila poznata 2018. godine svakako bi zatražili od nadležnih organa da budemo upoznati sa rezultatima obdukcije kako bi otklonili sumnju u vezi uzroka smrti“, stoji u saopštenju komore koje je potpisao njen predsednik Jugoslav Tintor.

Podsetimo, tužilaštvo je nedavno objavilo saopštenje navodeći da je telo Vladimira Cvijana pronađeno u Dunavu 5. januara 2018. godine, i da nisu postojale osnove sumnje da je smrt posledica krivičnog dela.