Foto: Konstantin Kamenov/FoNetNijedan od desetak direktora javnih preduzeća i ustanova u Nišu, čiji su izbor nadležni državni organi, antikorupcijska tela ili deo javnosti proglašavali spornim – čak i godinama unazad, nije smenjen.
Svi „sporni“ direktori su izabrani na javnim konkursima, ali kao kadrovi vladajućih partija, kojima su po postizbornom koalicionom sporazumu pripala“ upravo javna preduzeća i ustanove na čijem su se čelu našli.
Na spisku direktora na čiji se izbor ukazivalo kao sporan su direktor niškog Narodnog pozorišta Ivan Vuković, Gradske toplane – Zoran Stojanović, JKP Naissus – Dejan Andrejević, Doma učenika srednjih škola – Mihajlo Marković, Predškolske ustanove Pčelica – Zoran Jonić, kao i direktorka Studentskog kulturnog centra Dragana Petković, Narodne biblioteke – Sonja Šuković i Zavoda za transfuziju krvi – Vesna Knežević.
„Prvak“ u opstajanju na mestu direktora uprkos ozbiljnim primedbama da za to ne ispunjava uslove je direktor Narodnog pozorišta Ivan Vuković (SNS), koji je za v. d. direktora te ustanove imenovan još u septembru 2012, iako je tada još uvek bio student režije, a u biografiji dostavljenoj Skupštini grada naveo da je već „diplomirani reditelj“. Skupština ga je novembra 2013. imenovala za direktora, mada je Ministarstvo rada dostavilo mišljenje da on ne ispunjava uslove, jer nema najmanje pet godina radnog iskustva u struci. Za vladajuću većinu bilo je merodavnije „mišljenje“ Udruženja dramskih umetnika Srbije, po kojem Vuković poseduje takvo radno iskustvo, jer je režirao još u vreme dok je studirao. Viši sud u Nišu je zbog toga što Vuković nema potrebno radno iskustvo sa visokom stručnom spremom, koja je uslov u konkursu, doneo presudu o poništenju sporne skupštinske odluke o njegovom imenovanju. I Vrhovni kasacioni sud je nedavno, poništivši drugačiju presudu Apelacionog suda, jasno naveo da je pri izboru direktora „relevantno samo radno iskustvo koje je stečeno sa odgovarajućom stručnom spremom koja se traži na konkursu“. Sudsko sporenje još traje, a Vuković, koji nesmetano rukovodi pozorištem, ne želi sve to da komentariše, osim što kratko kaže da će „poštovati (konačnu) odluku suda“.
Posebnu reakciju dela javnosti izazvala je i nedavna odluka UO Predškolske ustanove „Pčelica“ da za direktora ponovo, a u trećem mandatu, predloži Zorana Jonića (isto SNS), čije su razrešenje prethodno preporučile Agencija za borbu protiv korupcije i Komisija Skupštine grada za praćenje primene Etičkog kodeksa zbog porodičnog zapošljavanja, odnosno niza navodnih poslovnih i drugih zloupotreba. Deo javnosti je posebno reagovao na pravosnažnu presudu Prekršajnog suda u Nišu kojom je utvrđeno da je Jonić dok je obavljao funkciju direktora OŠ „Čegar“ udario učenika. I dok se čeka da li će ministar prosvete Mladen Šarčević dati saglasnost na oduku UO, Jonić negira sve optužbe, pa i presudu da je bio nasilan prema učeniku – u koju su mediji i javnost imali uvid, te pokreće postupke ili najavljuje tužbe protiv onih koji ih iznose.
Za direktora Doma učenika srednjih škola Markovića, koji je kao član Vulinovog Pokreta socijalista bio kandidat SNS-a za tu funkciju, pak, nema „izborne“ neizvesnosti. NJega je Vlada Srbije ovih dana imenovala, uprkos tome što je inspekcija Ministarstva prosvete krajem 2016. utvrdila da on, koji je tada vršio dužnost direktora ustanove, nema pet godina rada sa visokim obrazovanjem, što je zakonski uslov. UO Doma i sam Marković tvrde da „inspekcija nije bila u pravu“, jer on „ima takvo iskustvo“, što između ostalog dokazuju i „potvrde poslodavaca“.
– U svim ovim slučajevima država je, preko sudova, inspekcija ili antikorupcijskog organa, konstatovala da ti ljudi ne ispunjavaju zakonske uslove za direktora, a istovremeno ih birala na tu funkciju, kroz odluke Skupštine grada ili Vlade Srbije. Uprkos tome što oni ne ispunjavaju ni osnovne uslove za obavljanje funkcije direktora koje je propisala država, oni su praktično nesmenjivi, jer ta ista država ne sprečava takav izbor. Da li je činjenica da su oni kandidati vladajućih političkih stranaka, koje stoje iza njih i indirektno kontrolišu konkurse za izbor direktora u javnom sektoru, važnija od činjenica koje kroz zakone propisuje ili traži država? Da li je to još jedan mali dokaz tezi da su ovde partije jače od institucija, a partokratija jača od države, kaže Zorica Miladinović, koordinatorka Lokalnog antikorupcijskog foruma u Nišu (LAF).
Niški LAF je, podstaknut ovim i drugim slučajevima izbora direktora javnih preduzeća i ustanova, juče dostavio nadležnim gradskim institucijama, kao i samim preduzećima i ustanovama, set preporuka koje bi trebalo da doprinesu da taj izbor bude u što većoj meri zakonit i pravičan, a direktori birani po stručnosti i integritetu, umesto po partijskim „kriterijumima“.
U preporukama LAF-a je kao jedna od novina predviđeno prisustvo građanskog posmatrača u komisijama i UO koje sprovode konkurs, a koji ima pravo diskusije i uvida u dokumentaciju, bez prava glasa u odlučivanju, kao i obavezu da o zloupotrebama obavesti nadležne organe i javnost. Građanski posmatrač je mera u Lokalnom planu za borbu protiv korupcije grada Niša, koji je usvojila Skupština grada, a o čijoj se realizaciji stara LAF, kao samostalno i nezavisno gradsko telo. Među preporukama je i antikorupcijski upitnik koji bi kandidat za direktora morao da popuni pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću, a kojim se „meri“ njegov lični i profesionalni integritet.
Prozivke i ćutnja nadležnih u GraduNa izbor direktora uprkos tome što ne ispunjavaju ni osnovne zakonske i konkursne uslove, ili su nedostojni za obavljanje funkcije zbog pokrenutih krivičnih i drugih postupaka, ukazivali su kako mediji ili sindikati, tako i različiti sudovi, Agencija za borbu protiv korupcije, pojedina ministarstva i različite inspekcije. Nadležni organi za sprovođenje konkursa, pre svega skupštinski Odbor za imenovanje i Upravni odbori ustanova, kao i sami direktori, negirali su takve tvrdnje, ili su odbijali da se o njima izjasne.
Koalicioni sporazumi kao „partijski konkursi“‘]
Preporuke LAF-a predviđaju i isključivanje javnih preduzeća i ustanova iz sadržaja koalicionih sporazuma stranaka koje obrazuju skupštinsku većinu. Takvi sporazumi su često služili kao osnov da na čelo javnih preduzeća i ustanova dođu kadrovi političkih stranaka kojima su, po tom dokumentu, „pripala“ upravo ta preduzeća i ustanove. Na taj način je obesmišljen institut javnog konkursa, navodi LAF.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
