Navršilo se dvadeset pet godina od uvođenja višepartizma u Srbiji, a i dalje su retki trenuci kada se na jednom mestu skupe predstavnici različitih partija kako bi, kroz akademski dijalog, raspravljali o važnim stvarima.
Na Fakultetu političkih nauka dogodila se tribina „Mladi kao robovi ili pokretači političkih partija“, koju je upriličio istraživačko-izdavački centar Demostat.
Sedmorica predstavnika parlamentarnih političkih partija, i jedna dama vanparlamentarac, sedeli su u klupama. Bio je tu i „predsedavajući“ kao i gomila onih koji su posmatrali sa „galerije“ – a ništa nije podsećalo na današnju skupštinu.
Zoran Panović, programski direktor Demostata, poručio je pred početak debate da su se na organizovanje ovakvog skupa odlučili jer žele da mladi ljudi kažu šta se danas može popraviti u partijskom životu Srbije.
– Ovde smo kako bi rehabilitovali dijalog, jer ga nemamo u društvu. Niko nikog neće da sluša i svi vole istomišljenike kao narkomani – hoće da čuju ono što žele i da se to završi – primetio je Panović.
Glavni istraživač Demostata Srećko Mihailović osvrnuo se na rezultate nedavnog istraživanja tog centra shodno temi tribine.
– Utvrdili smo da je među građanima Srbije veoma razvijen antipartizam, a negativni stavovi prema političkim partijama su dominantni. Apsurdno je i to da je antipartizam karakterističan i za najveći broj članova partija i simpatizera. Takođe, polovina naših građana nije u stanju da razluči šta je demokratsko a šta nedemokratsko – kazao je Mihailović.
On je upozorio mlade predstavnike stranaka da ukoliko se taj trend nastavi, malo je toga čemu se možemo nadati.
„Od vas očekujem da uverite svoje koleginice i kolege u demokratski potencijal partija iz kojih dolazite“, poručio je moderator, profesor FPN-a Zoran Stojiljković, mladim nadama srpske političke scene.
Isidora Petrović, Levica Srbije
– Ključni razlog antipartizma u Srbiji jeste pitanje da li je liberalna demokratija, koja je nastupila posle petog oktobra, donela rešenja i ispunila očekivanja onih koji su se borili protiv režima Slobodana Miloševića. Ljudi koji su u poslednjih 30 godina preživeli rat, bombardovanje i konstantnu političku krizu, nemaju razloga da gledajući tri decenije iste ljude na političkoj sceni veruju partijama. Dokle god su ljudi ucenjeni radnim mestima, što znamo da SNS danas čini, ljudi neće videti političke stranke kao bilo šta drugo nego način da prežive.
Đorđe Đoković, Socijalistička partija Srbije
– Mladi su imali velika očekivanja nakon 2000. godine, ali su doživeli veliko razočaranje. Ti mladi su verovali da će posle petog oktobra sve biti bolje i lepše, da ćemo doživeti procvat, a videli su da se ništa novo nije desilo. Menjali su se lideri, stranke su ostale iste a članstvo se uvećavalo samo onda kada su te stranke bile na vlasti, što je slučaj i sa SPS-om. Mlade ljude koji se učlanjuju u partije delim na tri tipa. Prvi se učlanjuju zbog posla, drugi zbog lidera a treći zbog programa i verovanja da nešto mogu da promene – njih je najmanje. Mladi nažalost imaju svest da su partije službe za zapošljavanje i to je poraz čitavog društva.
Uroš Marković, Demokratska stranka
– Antipartizam je veoma negativna pojava, ali ne i iznenađujuća. Ona je u nekoj meri posledica razočaranih građana usled neispunjenih obećanja vladajuće elite posle dvehiljaditih, ali mislim da to nije presudno. Danas imamo situaciju da svaki mladi čovek u Srbiji zna da jedino učlanjenjem u vladajuću stranku može da dođe do posla, a sve drugo su „incidenti“. Nažalost, to prati ceo period našeg višestranačja. Zato mlad čovek, koji sve to posmatra sa strane, ne može da stvori drugačiji odnos sem negativnog prema političkim partijama.
Mladen Savić, Demokratska stranka Srbije
– Negativni trend antipartizma ne počinje sa dvehiljaditim, taj problem seže dalje u prošlost – o našim političkim elitama i njihovim navikama davno je pisao Arčibald Rajs. Mladi su danas razočarani i demotivisani jer su svedoci da danas u Srbiji, u svim sferama društva, napreduju samo ljudi koji su bliski političkim partijama na vlasti – takozvani poltroni ili klimoglavci. Danas imamo ministre i poslanike sa sumnjivim diplomama, koji su na sumnjiv način došli do tih pozicija, a kakva je to poruka za mlade? Oni koji bi u normalnom sistemu trebali da budu na dnu – kod nas su na vrhu. Ne znam kako je kod drugih, ali glas mladih se u DSS-u čuje do vrha stranke.
Nemanja Radojević, Dosta je bilo
– Drago mi je što čujem da je antipartizam široko rasprostranjen u našem društvu, jer se i program pokreta Dosta je bilo zasniva na tome da su partije centralni problem našeg društva i države danas. Partije su postale biroi za zapošljavanje, ne samo mladih, nego svih u društvu, a ako pogledate, drugog načina za zapošljavanje i nema; možda jedino u IT sektoru gde država još uvek nije uplela svoje prste. Princip po kome stranke rade jeste da učine sve kako bi se dokopali vlasti kako bi mogli da trguju svojim uticajem. Onda kreće „burazerska ekonomija“, nameštanje tendera, tajni ugovori, a sve to plaćaju poreski obveznici. To nije izmislio SNS, već takav sistem postoji od uvođenja višestranačja.
Dejan Tadić, Dveri
– Antipartizam je pojava koja prožima našu političku kulturu od uvođenja višestranačkog pluralizma, odnosno od ukidanja partijskog monizma. Prema mom sudu, ova pojava najviše dolazi do izražaja nakon 5. oktobra 2000. godine. Nakon smene Slobodana Miloševića dolazi do sloma privredne aktivnosti usled čega se veliki deo građana Srbije našao na ivici egzistencije. Upravo zbog sve goreg ekonomskog položaja, građani imaju opravdano nepoverenje prema demokratiji i partijama, i demokratiju smatraju uzrokom svoje loše materijalne situacije. Mi kao politički akteri imamo dužnost da građanima povratimo veru u demokratiju, i da im pokažemo da Dveri nisu kao ostale stranke. Mi smo tu da pokažemo građanima da demokratija opet mora da postane vladavina naroda; od naroda i za narod. Kod nas u stranci mladi su veoma poštovani, a našu omladinu čine najbolji studenti.
Ivan Despotović, Liberalno-demokratska partija
– Niko od kolega nije pričao o rešenjima za smanjenje antipartizma, već samo o nekim potencijalnim uzrocima, sa kojima se ne slažem. Možda je jedno od rešenja da političke partije imaju pristup fakultetima, kako bi mogli da ukrštamo naše stavove, kao sada na FPN-u. Mladi moraju da vide šta su partije, pre nego što izgrade odbojan stav prema njima. Apolitičnost u Srbiji nije nastala preko noći, kao ni 50 procenata nezaposlenosti kod mladih i 80 posto onih koji žele da odu iz zemlje. Četvrt veka političke dezorijentisanosti ovog društva, nedostatka jasne politike i odsustvo odgovornosti doveli su do toga. Zbog toga je narod zbunjen i frustriran. Partije nisu problem, problem je to što zarad demagogije one beže od političkog profilisanja.
Marko Parezanović, Srpska napredna stranka
– Bio sam jako mlad te 2000. godine, ali mi je ostalo urezano u pamćenju da je među našim građanima tada vladala euforija i očekivanje koje nikada do tada nismo imali. Razočaranje koje je usled neispunjenih obećanja nastalo, u velikoj meri je doprinelo da građani imaju negativan stav prema partijama. Paralelno sa tim, građani primećuju da političari realno bolje žive od njih, i vide ljude koji su postali enormno bogati a u politiku su ušli bez ikakvog kapitala. Posle dužeg vremena imamo jednog političara koji zaista ima izuzetno veliko poverenje građana Srbije, i znam da većini ovde to smeta. To je posledica ozbiljnog rada i pristupa koji premijer Aleksandar Vučić ima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
