Javnu debatu „Partijsko zapošljavanje i finansiranje stranaka“ organizovao je požarevački radio Boom 93 u okviru projekta „Stop korupciji“. Ovaj projekat finansira EU kroz program „Jačanje slobode medija u Srbiji“, kojim rukovodi delegacija EU u Srbiji. Na ovoj veoma posećenoj debati učesnici su bili: Boban Tomić – profesor docent na Fakultetu za medije i komunikacije, doktor političkih nauka, bivši gradonačelnik Bajine Bašte, nekadašnji predsednik DS-a u Bajinoj Bašti, Dušan Pavlović – politički ekonomista i vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu (Pokret Dosta je bilo), i Miodrag Milosavljević – diplomirani pravnik i bivši gradonačelnik Požarevca.
Svi učesnici složili su se da je partijsko zapošljavanje prisutno u javnom sektoru i da, dokle god partije javna preduzeća posmatraju kao plen koji međusobno treba da podele, ovaj problem nemoguće je rešiti. Prema podacima iz 2014. godine 677 ljudi je primalo platu iz budžeta grada Požarevca, što je uvećanje za petinu od 2006. godine. U istom periodu u Vodovodu je 20 odsto više zaposlenih, u Komunalnim službama 16, Toplifikacija se proširila za trećinu radnih mesta, a Parking servis je sa 32 zaposlena prilikom osnivanja 2006. godine stigao do 45 ljudi u stalnom radnom odnosu. Bivši gradonačelnik Požarevca i nekadašnji član DS-a Miodrag Milosavljević kaže da je nakon 5. oktobra 2000. došlo do „renesanse procvata“ partijskog zapošljavanja iz devedesetih godina.
– Svi smo očekivali da partijskog zapošljavanja više neće biti, da će uslov da biste došli do pozicije u javnom sektoru biti vaše znanje i umeće, a ne partijska knjižica. Žao mi je što sam u dva navrata i sam bio taj koji je odlučivao ko će biti primljen u jednom delu javnog sektora, rekao je on. Milosavljević je od 2001. do 2003. godine bio sekretar skupštine, a od 2009. do 2012. godine gradonačelnik. Podaci o broju zaposlenih iz budžeta i u javnim preduzećima su sigurno tačni, navodi Milosavljević, dodajući kako veruje da je većina ljudi primljena sa partijskom knjižicom. Partijsko zapošljavanje sa sobom nosi i problem nedostatka stručnog kadra, istakao je on.
– To je najveći problem jer imamo višak zaposlenih sa srednjom stručnom spremom, a deficitarni su ljudi sa fakultetom. Imali smo problem urbanista, pravnika , a sa druge strane smo imali suficit kod ekonomista, pogotovo sa Megatrendom. Zbog limitiranog broja zaposlenih, nismo mogli da zaposlimo one koji su nam potrebni. Nažalost, u današnje vreme kada kažu da nema partijskog zapošljavanja, njega ima još više.
Nekadašnji predsednik opštine Bajina Bašta Boban Tomić istakao je da javni sektor nema dovoljno izvora finansiranja.
– Privatizacija je u Srbiji očistila iz javnog sektora sve što je mogla. Tako smo izgubili javna preduzeća kao proizvođače nove vrednosti. Danas pričamo o partijskom zapošljavanju i imamo utisak da se raspravljamo oko oglodane koske. Imaćemo takvo zapošljavanje u Srbiji sve dok nezaposlenost ne svedemo na shodno vremenu i prostoru razumni i racionalni minimum, rekao je on.
Dušan Pavlović iz pokreta „Dosta je bilo“ navodi da uticaj političkih partija postoji i u privatnom sektoru.
– Zamislite da imate pumpu i da se dogovorite sa gradom ili državom da sva vozila javnih, opštinskih, komunalnih preduzeća toče gorivo isključivo kod vas. Morate da vratite uslugu tako što ćete s vremena na vreme zaposliti nekoga po političkoj liniji. Dakle, vi ste napravili uspeh, dobili ste zagarantovano tržište, a zauzvrat morate da zaposlite nekog ko ima političke veze, kaže on. Prenatrpani javni sektor znači i dodatno finansijsko opterećenje za privatnike, ističe Pavlović.
– Javni sektor je preglomazan. Najveći broj usluga koje pruža su one koje ne naplaćuje, kao osnovno školovanje, zdravstvene usluge. Da bi se javni sektor finansirao mora u privatnom da se proizvede neka vrednost i da se plati porez. Šta se onda dešava? Ljudi iz privatnog sektora polako prelaze na poslovanje na crno, jer će na taj način smanjiti troškove poslovanja ili gase firmu. Dakle, što ste više ljudi nagurali u javni sektor, to morate više da stežete za gušu privatni.
Kontraproduktvini potezi
Puniji budžet od visokih poreza je zabluda, koja može da se objasni na primeru, rekao je Pavlović. „Radi se o tome da možete da povećavate poreze do neke granice, a nakon toga to postaje kontraproduktivno. U poslednjih nekoliko godina imamo problem sa prihodima u budžetu. Od 2012. do 2014. svake godine u budžetu Srbije na početku godine imamo jednu projekciju koliko para budžet očekuje da bi kroz rebalans do kraja godine došli do toga da je suma manja za 10, 20 ili 30 odsto od očekivane, iako su poslednjih godina porezi neprekidno uvećavani.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
