Partizan i Zvezda najveći favoriti

Partizan ovenčan šampionskim prstenjem, imaće u Crvenoj zvezdi najvećeg takmaca, dok će eventualnu rovitost njihovih košarkaških temelja spremno dočekati Cedevita, Cibona, Olimpija, Igokea i Radnički. Stručnjaci se uglavnom slažu u oceni da će 12. sezona popularne Jadranske lige biti kvalitetnija u odnosu na prethodnu. Večerašnjim susretom između MZT i Olimpije u Skoplju (20.30) startuje regionalno takmičenje, čiji će finalisti fajnal-fora, prema utvrđenim propozicijama (u odnosu na prošlu sezonu kada je tumač za engleski jezik kasno pronađen) obezbediti direktan prolaz u Evroligu, dok će se ostali klubovi raspoređivati prema učinku u regularnom delu lige.

Partizan, šestostruki osvajač ABA lige, nije mnogo promenio sastav u odnosu na prošlu sezonu. Vladimir Lučić pojačao je Valensiju, dok su među crno-bele stigli iskusni Terens Kinsi, zatim vrlo talentovani plej Boris Dalo, perspektivni centar Đoko Šalić, i krilni centar Nemanja Bezbradica. Partizan će i ove sezone u atletskom smislu biti najdominantniji tim, koji će biti najopasniji u fazi tranzicije i kontranapadu. Francuski tandem na pleju Vesterman-Dalo predstavljaće, barem na startu sezone, najveću enigmu, jer Partizan u poslednjoj deceniji nije imao mlađe organizatore igre. Pod obručima su zadržali visinu, snagu i mnogo opcija u rotaciji, čime će iskompenzovati manjak individualnih kvaliteta Muslija, Gagića, pa i Milutinova i Lovernja. Milutinovu bi ova sezona trebalo da bude godina potpune afirmacija u smislu leđne tehnike, kreiranja pozicije i egzekucije kako desnom, tako i levom rukom.

Zvezda od 2000. godine nije imala kompaktniji sastav. Na svakoj poziciji ima po dva sasvim dobra i korektna igrača. Kao i Partizan, najveća enigma je na mestu pleja. Nelson po vokaciji nije organizator igre, naročito ne u „piku“, dok je Cvetković ostao nedorečen. Na mestima beka i krila crveno-beli su sasvim dobro pokriveni. Blažić, Dženkison, Šilb i Simonović poseduju atleticizam, eksplozivnost, sposobnost da preuzimaju u odbrani, kao i da u serijama pogađaju sa distance, ali im je konstantnost najveća falinka. Zvezda je možda najslabija na četvorci. Radenović nema idealne fizikalije, mehanika šuta mu je slaba, dok je Mitrović tehnički dobro obučen, ali nema visinu za krilnog centra. Mladi Teić je tek u fazi stasavanja i od njega ne treba očekivati košarkaška čuda. Iznenađenje u vidu nove akvizicije na mestu krilnog centra u poslednjem trenutku nikoga ne bi trebalo da začudi. Tandem centara Katić – Marjanović, potpomognut mladim Ristićem deluje vrlo snažno, međutim pitanje je kako će se nositi sa pokretljivijim i bržim peticama. To se naročito odnosi na Marjanovića. Dok on bude bio u igri Zvezda bi mogla da u odbrani igra zonu, kako bi što više rasteretila korpulentnog centra.

Cibona i Cedevita su se opredelili da ove godine stvaraju tim. Jasmin Repeša će pokušati da svojom filozofijom pripremi igrače na takav način da Cedevita posle nekoliko kola ne izgleda kao „isceđeni limun“. Osim Mire Bilana nemaju klasičnog centra, ali pažnju zaslužuje Ivo Baltić, američki đak. Nolan Smit je svakako najveće pojačanje, s obzirom da je reč o igraču koji je nastupao za Portland, a pritom je bio kapiten čuvenog Djuka. Neven Spahija na čelu Cibone može da se osloni na proverene američke starosedeoce Blesingejma i Strouberija, kao i pridošlice Meta Dženingsa iz Sijene i Darka Planinića (Makabi). Spahija će sigurno pokušati da što veću minutažu poveri talentima poput Junakovića i Arapovića.

Budućnost, bez Dejana Radonjića na klupi, ima veoma kvalitetan sastav. Centar Akindele mala je enigma, ali zato proverene novajlije Ćapin, Subotić, Komatina, Kolman pružaju izvesnu garanciju da Podgoričani mogu konkurisati za mesto na fajnal-foru. Radnički je u odnosu na prošlu sezonu potpuno promenio sastav. Sili, Lešić, Mlađan, Kalinić, Jaru, Marinović, Balmazović, Jevtović novajlije su koje bi trebalo da značajno ubrzaju igru Kragujevčana. Utisak je da im manjka visine pod košem, ali su u atletskom smislu vrlo kvalitetni. Radnički je miks iskustva i mladosti, dobro popunjen na svim pozicijama i sa pravom jedan od kandidata za fajnal-for. Igokea i Olimpija bi takođe mogli da se nadaju visokom plasmanu. Igokea je delimično izmenila sastav. Dovedeni su iskusni igrači poput Pavkovića, Bunića, Mejsa, Frejzera, ali i talenti Gaćeša, Klještan, Galovej. Tradicionalno su neugodni na svom parketu, ali su takođe tanki u samom reketu. Nemaju centra od 210 centimetara, tako da će morati brzom igrom i izbegavanjem pozicione, spore postavke, da traže najbolja rešenja, uz omiljenu zonsku odbranu trenera Bajića. Olimpija je takođe renovirala tim. Angažovan je prekaljeni stručnjak Aleš Pipan, vraćeni neki iskusni pojedinci, dok je od pojačanja Paolo Marineli svakako najzanimljiviji. U pitanju je mladi hrvatski plej, možda i najtalentovaniji igrač na mestu organizatora igre u Evropi.

Mega bez pritiska

Debitantsku sezonu u ABA ligi košarkaši Mega Vizure iskoristiće za sazrevanje mladih igrača. Od iskusnijih doveden je Ratko Varda, kao i vrlo zanimljivi Nemanja Radović, koji je prošle sezone u Vršcu igrao na visokom nivou. Micić, Dangubić, Krstić, Veljković, Jokić, Miljenović i Avramović trebalo bi da budu nosioci igre.