Pašalić: Cilj rada ombudsmana nije da bude opozicija vlasti

Pašalić je, pred Odborom Skupštine Srbije za ustavna pitanja i zakonodavstvo, rekao da će se u svom narednom mandatu, ako bude ponovo izabran, voditi tim ciljevima.

On je ukazao da je njegov prvi mandat na početku bio opterećen i usporen činjenicom politizacije te institucije.

Politizacija je počela tako što je moj prethodnik najavio u decembru 2016. godine svoju kandidaturu za predsednika države, da bi ostavku dao početkom februara, rekao je Pašalić i ukazao da se nikakva politizacija institucije ne sme dozvoliti.

Vrlo mi smeta kada neko daje ulogu ombudsmanu da on bude opozicija vlasti, ja vas, poštovane kolege poslanici, treba da informišem o anomalijama u društvu, ne biste li vi promenama zakona reagovali, poručio je Pašalić.

Za mog mandata u proteklih pet godina institucija je uradila sve ono što Pariski principi projektuju, a vrata Zaštitnika građana su otvorena za ljude koji žele da razgovaraju sa mnom i zaposlenima, rekao je Pašalić.

Pašalić je odbacio tvrdnje da je urušavao instituciju na čijem je čelu.

On je istakao da je ombudsman napravio platformu na kojoj se registruju napadi na novinare, odnosno sva novinarska udruženja, sindikati su pristali da se napravi jedinstvena slika „šta se ima smatrati napadom na novinare, pritiscima“.

Poslanik Narodne stranke Vladimir Gajić zatražio je odgovor Pašalića da li bi mogao da bude kandidat za tu funkciju ponovo po starom zakonu, odnosno da li je moguće da bude kandidat po novom zakonu.

Po starom zakonu bilo je moguće imati dva mandata po pet godina, rekao je Pašalić, navodeći da nema dilemu da li može i po novom zakonu i on može biti kandidat, kao i njegov zamenik.

Gajić je rekao da Pašalić u septembru ispunjava zakon za starosnu penziju i to čini drugu odredbu po kojoj je njegova kandidatura za Zaštitnika sporna.

Pašalić je rekao da mandat ombudsmana traje do izbora novog, bez obzira što je njegov mandat trajao do jula 2022. godine, a na aktuelnog Zaštitnika primenjuje se odredbe novog zakona.

Gajić se osvrnuo i na slučaj uzbunjivača iz Krušika Aleksandra Obradovića i rekao da je izveštaj o njegovom slučaju „ostavljen u fioci“, na šta mu je Pašalić rekao da to nije istina i da u detalje poznaje taj slučaj.

Pogledaću da li je ekspedovan vama, kao njegovom advokatu, Obradoviću sigurno jeste, ali kroz moje ruke je prošlo hiljade slučajeve, rekao je Pašalić i dodao da će proveriti i da je jedini slučaj u fioci koji je pronašao bio o Savamali.

Taj slučaj je arhiviran četiri meseca pre mog dolaska, a kao častan čovek i pravnik neću da iznosim detalje iz tog slučaja kako je postupano, ali za ovih pet godina i kusur meseci, bilo je slučajeva koji su neuporedivi teži od Savamale i tangiraju veći broj ljudi, rekao je Pašalić i naglasio da mu nikada nije problem da se zameri bilo kome.

Predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović rekao je da kod Pašalića, posle šest godina rada, nije primetio podršku organizacija civilnog društva njegovoj kandidaturi, već isključivo poslanika vladajuće koalicije.

Pašalić je, odgovarajući na pitanja o reakciji ombudsmana povodom izručenja kurdskog državljanina Turskoj, rekao da je taj slučaj došao u instituciju kada je već proces bio okončan.

Na pitanja o ekološkim protestima i nasilju na mostu u Šapcu, odnosno postupanja policajca na auto-putu kod Mostara, prebacivanjem žene preko bankine, Pašalić je rekao da je Zaštitnik postupao u prvom predmetu koji je Grbović pomenuo, date su četiri preporuke, a od toga nije postupljeno samo po jednom.

Pašalić je rekao da mu nikada nije bila praksa „da telali po medijima“, odgovarajući na pitanje da li je reagovao kada je predsednik države odlučio da se iz procedure povuče nacrt zakona o istopolnim zajednicama.

Taj zakon je trebalo da učini korak dalje u zaštiti istopolnih zajednica, on bi morao da bude dorađen u mnogim segmentima kako ne bi stvarao zabunu šta je cilj pravne norme, objasnio je on.

Upitan o pretnjama medijima, „kada najviši predstavnici vlasti konstanto targetiraju novinare i medijska udruženja“, Pašalić je rekao da se može reagovati saopštenjem, ali je Zaštitnik je uradio nešto konsenkventnije i uz velike teškoće okupio relevatna udruženja da se napravi platforma i evidencija svih napada, pritisaka i diskreditacija medija.

Pojedina novinarska udruženja nisu dostavljala podatke, rekao je Pašalić.

Pašalić je rekao da se protiv njega za mobing vode tri postupka.

Može mi se malo šta zameriti za pet godina i znam da se zato ide u detalje, kao što su postupci za zlostavljanje na radu, ali da ostavimo sud da završi posao i onda kažemo Zoran Pašalić kriv ili nije kriv i on će svakako preuzeti odgovornost, jer sam ja odgovoran za sve što se u organu događa, dodao je on.

Pašalić je rekao da Zaštitnik građana treba da kontroliše rad sudova, ali ne u meritumu, već imajući u vidu da više od 80 odsto žalbi sudu u Strazburu se tiče prava na pravično suđenje, suđenje u razumnom roku i neizvršenje sudskih odluka.