Pašalić: Kazne za nasilnike u porodici veoma blage

Pašalić je u pisanoj izjavi naveo da su Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, pre dve godine kao novine uvedene hitne mere udaljenja nasilnika iz kuće, kao i grupe za koordinaciju i saradnju nadležnih organa, ali se u primeni i dalje uočavaju nedostaci.

Policijski službenici neadekvatno procenjuju rizik, ne prepoznaju niti evidentiraju faktore rizika od ponavljanja nasilja – ponavljanje nasilnog ponašanja, zloupotreba alkohola, prekid intimne veze ili spor oko vršenja roditeljstva, rekao je Pašalić.

Prema njemu, u radu policije i centara za socijalni rad i dalje se uočava minimiziranje nasilja, pa se psihološko nasilje, uključujući i pretnje, kvalifikuju kao „rasprave“ i „nesuglasice“, a izloženost dece nasilju nad majkom i dalje se ne prepoznaje kao zlostavljanje i zanemarivanje deteta.

Zaštitnik je ocenio da je saradnja policije, centara za socijalni rad i tužilaštava unapređena kroz rad grupa za koordinaciju, ali se i dalje uočava odsustvo saradnje zdravstvenih ustanova sa organom starateljstva, što otežava primenu mera podrške žrtvi i prevenciju ponavljanja nasilja.

On je ukazao da se broj zaposlenih u centrima za socijalni rad smanjuje godinama unazad, dok broj slučajeva nasilja raste i za 50 odsto godišnje, pa je 2016. godine Gradski centar za socijalni rad evidentirao oko 6.500 prijava nasilja, a u 2017. blizu 9.000. Broj stručnih radnika je međutim sve manji, pa ima odeljenja u kojima jedan zaposleni vodi i više od 100 slučajeva nasilja, rekao je Pašalić i dodao da procesuiranje nasilja u porodici takođe nije dostiglo zadovoljavajuću efikasnost.

„Kazne izrečene nasilnicima još uvek su veoma blage, čime se ne šalje dovoljno odlučna poruka države o primenjivanju politike nulte tolerancije za nasilje“, naglasio je Pašalić.