Pašalić: Najčešći problemi starih u Srbiji siromaštvo i zanemarivanje u porodici

Zaštitnik građana smatra da je neophodna boriti se protiv socijalnog isključivanja i izolacije starijih i preduzimati mere posvećene njihovom aktivnom učešću u društvu, sprečavanju siromaštva i poboljšanju materijalnog položaja starijih osoba, u oblasti pružanja usluga u zajednici, zdravstvene i socijalne zaštite, ličnog i porodičnog života.

On je naveo da su najčešći problemi sa kojima se susreću stara lica siromaštvo i zanemarivanje unutar porodice, uključujući raspolaganje imovinom bez njihovog pristanka, nezadovoljstvo ostvarivanjem prava na materijalnu podršku kada se nađu u stanju teške materijalne i životne situacije usled nedostatka primanja ili nedovoljne visine primanja, a kada su lošeg zdravstvenog stanja, otežano je ostvarivanje prava na pomoć i negu drugog lica.

– Iako je nasilje u porodici prestalo da bude „privatna stvar porodice“ i tabu tema, nasilje nad starijima je nedovoljno prepoznato i vidljivo. Stariji ređe prijavljuju nasilje, posebno kada su izvršioci nasilja njihova deca, istakao je Pašalić.

U takvim situacijama – pre svega zbog lojalnosti prema sopstvenoj deci – stariji i nemoćniji roditelji spremniji su da trpe i najokrutnije oblike nasilja, nego da zatraže zaštitu sistema.

U jednom slučaju koji je, po sopstvenoj inicijativi, ispitivao Zaštitnik građana, starija žena bila je dugogodišnja žrtva nasilja sina. Bila je šutirana, šamarana, udarana pesnicama, vređana i omalovažavana, navodi se u saopštenju. Ipak, ona nije želela da podnosi prijavu protiv sina, kako bi ga zaštitila od krivičnog gonjenja. Iako žrtva nije podnosila prijave, policija, organ starateljstva i zdravstvene ustanove imale su saznanja o nasilju, ali su propustile da preduzmu mere radi zaštite žrtve i sprečavanja ponavljanja nasilja. I pored istorije nasilja nad starijom osobom od strane njenog sina, policijski službenici nisu procenili da postoji rizik od nasilja, a organ starateljstva se, umesto nasiljem, bavio „saniranjem porodičnih odnosa između majke i sina“.

Koliko su procene policije, zdravstvene ustanove i organa starateljstva bile pogrešne, a aktivnosti neadekvatne, pokazala je nažalost tragična smrt žrtve, koja je preminula od ruke sopstvenog sina, što je nedopustivo.

Nepostojanje usluga i servisa podrške je i dalje prisutno, naročito usluge pomoći u kući koje su često neophodne ovoj populaciji, imajući u vidu da neretko stariji žive sami i nemaju srodnike da brinu o njima.

Ovi problemi su naročito izraženi u ruralnim krajevima, u kojima su u posebno teškom položaju starije žene koje žive u samačkim domaćinstvima, poručio je Pašalić.