Pašalić: Nasilje nad starijim osobama nije porodična stvar, već krivično delo

Nasilje nad starijima, kako navodi Pašalić, karakteriše nedostatak društvene odgovornosti što probleme starijih osoba čini nedovoljno uočljivim i prepoznatljivim.

„Ono što naročito zabrinjava je činjenica da veliki broj starijih prepoznaje diskriminaciju koja se vrši nad njima, ali da zbog ukorenjenih stavova to smatra „normalnim“, zbog čega se u veoma malom broju slučajeva odlučuje za korišćenje nekog pravnog sredstva kako bi zaštitio svoja prava“, naveo je Pašalić.

On je istakao da nasilje nad starijim osobama nije porodična stvar, već krivično delo.

„Uglavnom je reč o kombinaciji fizičkog nasilja i zanemarivanja unutar porodice. Nepostojanje usluga i servisa podrške je i dalje prisutno, naročito usluge pomoći u kući koje su često neophodne ovoj populaciji, imajući u vidu da neretko stariji žive sami i nemaju srodnike da brinu o njima. Veliki broj korisnika domova za stare smešten je u domove bez svog, a uz pristanak njihove dece ili najbližih srodnika, čak i ako lice koje se smešta u ovakvu ustanovu nije lišeno poslovne sposobnosti. I dalje postoje nelegalni domovi za stare koji ne ispunjavaju propisane uslove za rad, nemaju licence i dozvole za rad. Njihovim nestručnim i nekontrolisanim radom masovno se krše zagarantovana prava starijih osoba smeštenih u ovakvim ustanovama“, naveo je on.

Kako se navodi u saopštenju, starije osobe su se tokom 2018. godine najčešće obraćale Zaštitniku građana u vezi sa ostvarivanjem prava u oblasti ekonomsko-imovinskih odnosa, diskriminacijom po osnovu starosnog doba i u oblasti zaštite prava u ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite.

„U razgovorima sa Zaštitnikom građana isticali su da su smeštani u domove za stare protiv svoje volje kako bi im protivpravno bila oduzeta imovina, da su prilikom kupovine stanova, kada se utvrdi da se radi o starim i nemoćnim licima, prevareni od strane prodavaca, upozoravali su na neefikasan i nemaran rad nadležnih prilikom izdavanja zdravstvenih knjižica najstarijim sugrađanima, kao i da se povećava broj slučajeva u kojima ih najbliži srodnici, deca, ostavljaju na kapiji Prihvatilišta za odrasle kako bi neko drugi preuzeo brigu o njima“, navodi se u saopštenju.

Zaštitnik građana je istakao da je  u svom redovnom godišnjem izveštaju za 2018. godinu uputio preporuku da Vlada u saradnji sa nadležnim državnim organima treba da kreira jasnu i preciznu politiku usmerenu na uspostavljanje efikasnijeg sistema socijalne zaštite za starije građane kao i da  Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja samostalno sa ostalim organima javne vlasti obezbedi finansijsko održiv sistem usluga i servisa podrške osobama sa invaliditetom i starijim osobama.

Pašalić je pozvao starije sugrađane da prijave nasilje, ali i svaki drugi oblik diskriminacije nad njima, kako bi sebi omogućili dostojanstven život.

„Bitno je usmeriti pažnju na probleme i potrebe starijih, kojima se ne posvećuje pažnja u onoj meri u kojoj to zaslužuju ne zaboravljajući da je starost budućnost svih nas. Paralelno sa otklanjanjem uzroka nasilja nad starijima, potrebno je raditi na poboljšanju efikasnosti u radu institucija nadležnih za pružanje zaštite, pomoći i podrške“, zaključuje Pašalić.