Pašalić neovlašćeno snima razgovore sa zaposlenima

Da se sastanci sa zaposlenima snimaju potvrdio nam je i sam Pašalić koji je na zahtev da nam dostavi audio snimke sa tih sastanaka rekao da se oni brišu nakon dva dana. Zaposleni u stručnoj službi Zaštitnika građana nisu bili obavešteni da se sastanci koje Pašalić drži sa zaposlenima snimaju, niti je od njih tražena saglasnost za tako nešto. Kako su nam predočili, da se sastanci snimaju shvatili su tek 2. novembra prošle godine, kada im je pušten deo audio snimka sa sastanka održanog 29. avgusta. Dakle, snimak je postojao više od dva meseca i nije izbrisan nakon dva dana, kao što je Pašalić naveo u odgovoru Danasu.

Zaštitnik građana nam je juče rekao da se ne snimaju svi sastanci, ali nije želeo da nam odgovori zašto se uopšte snimaju, pozvavši nas da dođemo u njegove prostorije da nam objasni.

Zaposleni navode da se u instituciji Zaštitnika građana nikada, od njenog osnivanja, do dolaska Pašalića na čelo, nisu snimani sastanci.

– Nikakva odluka, pravilnik ili sličan dokument kojim je uređeno ovo pitanje (koji se sastanci snimaju, u koje svrhe, da li i na koji način se sa tom činjenicom upoznaju prisutni, način čuvanja tonskih zapisa, vreme čuvanja …) ne postoji – predočio nam je zaposleni u službi Zaštitnika, insistirajući na anonimnosti.

Bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ističe za Danas da Krivični zakonik predviđa novčanu kaznu ili kaznu zatvora do tri godine za neovlašćeno snimanje razgovora „koji nije njemu namenjen“. On dodaje da pomalo anahrona formulacija „razgovor koji nije njemu namenjen“ izaziva u praksi dileme u vezi sa tim da li se zabrana snimanja odnosi samo na treća lica ili i na učesnike u razgovoru.

– Sudska praksa je u nizu slučajeva potvrdila stav da se zabrana odnosi i na sagovornike, te da je za snimanje potrebna saglasnost snimanog, dakle pristanak, bilo izričit ili prećutan. Mnoga preduzeća i institucije snimaju razgovore sa ljudima koji im se obraćaju ali je standard da razgovor počinje upozorenjem „ovaj razgovor se snima“ i da se to upozorenje kasnije u kraćim vremenskim intervalima ponavlja. Dakle, sagovornik je informisan i ima mogućnost da razgovor ne vodi ili da ga prekine – naglašava Šabić. On dodaje da pristanak na snimanje mora biti slobodan, odnosno da odbijanje pristanka ne sme da povlači za sobom nikakve konsekvence.

– Svako snimanje van toga nije dopušteno. Izuzetak su naravno snimanja, tajna i druga, koja na osnovu odgovarajućih zakonskih ovlašćenja i odluka suda vrše nadležni državni organi u krivičnim postupcima ili radi zaštite državne bezbednosti – zaključuje naš sagovornik.

Iako je Zoran Pašalić u jednom televizijskom intervjuu rekao da ako ne dostavite dokumentaciju, znači da nešto krijete, sam je učinio isto. Naime, na pojedina pitanja Danasa koje smo mu poslali pisanim putem, zahtevajući odgovore na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, dobili smo polovične odgovore. Tražili smo i dokumentaciju koja bi ih potvrdila, ali nam je zaštitnik nije dostavio. Tako smo ostali uskraćeni za odgovor koliko je koštalo svako službeno putovanje od jula 2017, kada je Pašalić došao na čelo institucije.

U redovnom godišnjem izveštaju Zaštitnika navedeno je da je u 2017. broj primljenih predmeta 4.129. U izveštaju za 2018. broj pritužbi (predmeta) bio je 3.338. Evidentno smanjenje broja primljenih pritužbi istovremeno prati drastično povećanje dodataka za prekovremeni rad, umesto da bude obrnuto. Dodatak za prekovremeni rad u julu 2017 (krajem meseca je imenovan novi zaštitnik) iznosio je 23.065 dinara, dok je u julu 2018. skoro dvanaestostruko – 270.151 dinar.

Bez odgovora

Neovlašćeno snimanje je samo deo nepravilnosti u radu ove institucije koje smo mogli da potkrepimo dokazima, čekajući da nam zaštitnik dostavi neophodnu dokumentaciju o bruju državnih službenika koji su zasnovali radni odnos na neodređeno, ali i određeno vreme, i o njihovoj stručnoj spremi. Naš izvor iz službe Zaštitnika naveo je da pojedini zaposleni napreduju mimo propisa, dok se drugi degradiraju i raspoređuju na niže pozicije.