Pašalić: Osnažiti inkluzivno obrazovanje

Nije cilj da se deca prilagođavaju mogućnostima škole, nego da se škole prilagode, ocenio je Pašalić na predstavljanju posebnog izveštaja Zaštitnika građana o uslugama dodatne podrške deci i učenicima u inkluzivnom obrazovanju.

Kao jedan od problema Pašalić je naveo činjenicu da deci u inkluzivnom obrazovanju nije adekvatno organizovano slobodno vreme, posebno romskoj.

Zamenica Zaštitnika zadužena za prava deteta i rodnu ravnopravnost Gordana Stevanović ukazala je da je do 2009. godine, kada je donet zakon koji reguliše tu oblast, postojala mogućnost da određeno dete ni ne bude upisano u osnovnu školu, koja je obavezna.

Deca sa mentalnim teškoćama su svrstavana u kategorije, za neke je sistem rekao da su neadekvatni da uopšte uđu u obrazovni proces, istakla je Stevanović.

Ona je konstatovala da je ispitivanje sposobnosti za školu te dece bilo usmereno na „traženje detetove slabosti, a ne snage“.

Primena zakona je prvih godina, do 2012. nailazila na otpor i kod profesionalaca, nastavnika koji rade u obrazovnom procesu, a bilo je i pretnji štrajkovima roditelja druge dece, rekla je Stevanović.