Pašalić: Romi najdiskriminisaniji

Problemi s kojima se suočavaju pripadnici romske nacionalne manjine opstaju godinama, uprkos strateškom opredeljenju države da se unapredi njihov položaj posebno u obrazovanju, zdravstvu i ličnim dokumentima, navodi Pašalić.

Prema njegovim rečima, preko 55 odsto, od ukupnog broja  pritužbi u oblasti prava nacionalnih manjina, su pritužbe koje su podneli pripadnici romske zajednice.

„Iako imamo sve više obrazovanih pripadnika romske nacionalne manjine, Zaštitnik građana sve češće prima pritužbe visoko obrazovanih mladih Romkinja i Roma, koji ne mogu da se zaposle“, ističe Pašalić.

Zaštitnik građana podseća da su Romkinje i dalje višestruko diskriminisane. Isključenost iz obrazovanja, rano napuštanje školovanja, udaja na ranom uzrastu, višestruke trudnoće sa malim vremenskim razmakom između njih, nedostupnost informacija i finansijska i druga zavisnost od starijih članova porodice i partnera, visok rizik od nasilja u porodici i partnerskim odnosima i dalje karakterišu život velikog broja Romkinja.

Zaštitnik građana je uputio niz preporuka Ministarstvu zdravlja i organima jedinica lokalnih samouprava kako bi se poboljšala prevencija i zaštita seksualnog i reproduktivnog zdravlja žena i devojčica Romkinja, uključujući i uređivanje pravnog položaja zdravstvenih medijatorki.

„Naročito su neophodne sistemske mere i unapređenje normativnog okvira radi prevencije i eliminacije ranih, ugovorenih i prisilnih dečjih brakova, kao i kampanje podizanja svesti kojima bi se naglasile štetne posledice dečijeg braka. Zvanični podaci govore da je u romskoj zajednici ranih brakova 57 odsto, vreme stupanja Romkinja u brak je između 13 i 27 godina starosti, dok je stopa ranog rađanja kod dece devojčica u romskoj populaciji 38 odsto“, dodaje se u saopštenju.

Iako je došlo do povećanja broja romske dece koja završavaju osnovnu školu i upisuju srednjoškolsko obrazovanje, i dalje značajan broj njih ostaje izvan sistema obrazovanja. Ključni faktori koji utiču na nizak procenat romske dece u obrazovnom sistemu su nedostatak sistemske stručne i pedagoške podrške u osnovnim školama, kao i ekstremno siromaštvo u kojem velika većina njih živi, ističe Pašalić.