Pašalić: Savamala nije stavljena ad acta, slučaj politizovan

Pašalić je gostujući na Radio televiziji Srbije rekao da ono što zaštitniku stoji na raspolaganju jeste da uputi preporuke nadležnim institucijama za koje misli da su napravili grešku, kako da je otklone, a ako to ne učine uz nekoliko ponavljanja, postoji poslednja mogućnost, a to je preporuka za smenjivanje funkcionera koji je napravio.

„Ja sam zatekao takav predmet. Taj slučaj nije stavljen ad acta i prati se, ali to ne znači da će se on raditi prioritetno“, naveo je Pašalić, precizirajući da se po njemu nije postupalo godinu dana.

Pašalić je rekao da je pred insitucijom nad čijem je čelu odnedavno mnogo posla, istakavši izmene i dopune Zakona o zaštitniku građana, što je pvedviđeno obavezama koje proizilaze iz Poglavlja 23 u pregovorima sa Evropskom unijom.

On je kazao da ombudsmanu ne nedostaje autoritet, već da je stvar u tome da omudsman svojim autoritetom zaštiti građane, i da bi u tom smislu mogle da budu proširene njegove nadležnosti na kontrolu rada sudova, jer je, kako je istakao, 10 odsto građana koji se obraćaju zaštitniku nezadovoljno radom sudova.

Na pitanje da li je spreman da ga svrstavaju na različite strane zbog kritikovanja neke institucije, Pašalić je odgovorio da je apsolutno spreman na to, dodavši da zaštitniku građana nije dozvoljeno da daje političke izjave.

Zaštitnik je istakao da će 23. avgusta od 16 do 20 časova primati građane koji žele da se informišu o tome kako da ostvare svoja prava. Ta praksa će biti jednom mesečno, a ako bude bilo potrebe, kako je Pašalić naveo, razmotiće se uvođenje još dana za prijem građana.

Ponavlja da su plate ombudsmana i njegovih zamenika previsoke, a da ostalih 90 zaposlenih nemaju visoke plate za odgovoran posao koji rade. Pašalić, koji je na tu funkciju stupio pre nešto više od dve nedelje, kaže da je pred institucijom ombudsmana mnogo posla.

„U ovom trenutku ima mnogo posla pred ombudsmanom jer je u obavezi da uradi nešto što je u 2016. trebalo da se uradi, a to su izmene i dopune zakona, proširenje kadrovske liste i nalaženje adekvatnih prostorija za Zaštitnika građana. To su obaveze koje predstoje i zato što Poglavlje 23 i predviđa da se to uradi u roku koji je već istekao“, rekao je Pašalić. Kako kaže građani koji se obraćaju instituciji ombudsmana često ne razumeju koje su njihove mogućnosti. Zato je, kaže, doneo odluku da direktno razgovara sa građanima svakog meseca, a prvi put 23. avgusta.

„Ako bude potrebe da se uvede još nekoliko dana, uvešće se. Građani hoće da se informišu prvenstveno od prve osobe institucije, u ovom trenutku to sam ja, da svoja prava ostvare koliko mogu, ako već nisu mogli u drugim institucijama“, rekao je Pašalić.

Među prijavljenima za razgovor sa ombudsmanom ima i onih sa kojima već postoji pisana korespondencija, kaže Pašalić.

„Kod nekih postoji pisana korespondencija, ali ima i novoprijavljenih kojiće tek izneti svoj problem. To je vremenski interval od 9.00 do 16.00 časova, s tim što ćemo produžiti do nekih 20.00 časova tog dana, videćemo dinamiku koja je potrebna da se građani obrate direktno ombudsmanu, iako, moram da naglasim, 90 ljudi radi u organizaciji. Za 10 godina je bilo 120.000 obraćanja, 40.000 predstavki – to nije mali broj“, rekao je Pašalić istakavši da se poverenje građana stalno povećava.

Pašalić smatra da je potrebno u zakonu tačno i preciznije odrediti instituciju zaštitnika građana i navodi da je moguće povećanje nadležnosti.

„Uzeli smo model koji nije jedinstven u Evropi, prava i obaveze zaštitnika građana su jako široko regulisani, od toga da može da kontroliše gotovo sve, svakako da postoje institucije koje ne spadaju u tu nadležnost, pa do toga da je taj krug institucija sužen“, kaže Pašalić.

Ističe da ombudsmanu ne nedostaje autoritet, jer ta institucija upravo radi po principu autoriteta.

„Kada je ustanovljen 1809. išlo se po tom principu. Ombudsman mora svojim autoritetom da zaštiti građane, ali mora da ima na raspolaganju mogućnost da ih zaštiti u određenim oblastima. Deset odsto obraćanja građana su obraćanja onih koji su nezadovoljni radom sudova. Ja ne kažem da će se novim zakonom proširiti pravo zaštitnika da kontroliše sudove, mada to nije ništa novo, to je u evropskoj zajednici mogućnost, postoji i u Sloveniji. Naš model je najbliži hrvatskom, da ne govorim o ekstremnim modelima koji su u Švedskoj i Finskoj, gde apsolutno postoji kontrola ombudsmana nad institucijama“, kaže Pašalić.