Pašalić: Slučaj Savamala je pravno završen

Direktan kontakt građana i ombudsmana može samo ojačati poverenje u ovu instituciju, što mi je i jedan od zacrtanih ciljeva, kaže za Danas novoizabrani zaštitnik građana Zoran Pašalić, upitan da pojasni izjavu datu našem listu da će vrata zaštitnika građana „od sada biti otvorena svim građanima“. On nije želeo da se osvrće na rad bivšeg ombudsmana Saše Jankovića, navodeći da će u svom budućem radu uvesti jasne kriterijume kao „odbranu od politike“.

* I dalje ostaje misterija kako je došlo do toga da vi budete kandidat SNS za zaštitnika građana. Ispunjavate zakonske uslove, ali ih ispunjavaju i drugi brojni advokati i sudije. Zašto je SNS predložila baš Vas? Kako je došlo do kontakta i dogovora između vas?

– Moju kandidaturu za funkciju zaštitnika građana i proceduru koja je potom usledila, ne bih nazvao misterioznim, već naprotiv, javnim i transparentnim činom, koji je u potpunosti izvršen u skladu sa zakonskom regulativom. Odluku da prihvatim kandidaturu nisam lako doneo, svestan, pre svega odgovornosti koju sa sobom nosi. Razgovarao sam sa više članova vladajuće koalicije koja me je predložila, SNS, SPS, SDPS, JS, PUPS, PS, SPO, PSS i SVM, koji su smatrali da odgovaram ovoj funkciji. Predložen sam na skupštinskom Odboru, a potom sam izglasan na plenumu Narodne skupštine od strane 142 poslanika.

Počastvovan sam što sam upravo ja izabran od strane većine poslanika i verujem da je za ovakvu odluku poslanika odlučujuća bila moja radna karijera, na koju sam izuzetno ponosan, posebno na funkciju predsednika Udruženja sudija prekršajnih sudova. Složiću se sa vama da među mojim kolegama ima izvrsnih stručnjaka, ali raspravu ko je bolji ekspert među nama, skoro 3.000 sudija i nekoliko hiljada advokata smatram, i to ne samo u ovom slučaju, izlišnom.

* U kojoj meri institucija Zaštitnika građana može da bude nezavisna, kada su Vas izabrali ljudi iz stranke koji su na čelnim funkcijama u institucijama čiji rad treba da kontrolišete?

– Da li onda očekujete da bi kandidat za zaštitnika građana, koga je predložila neka druga poslanička grupa u slučaju da je izglasan, postao vlasnik tapije na nezavisnost i stručnost u radu? Mislim da je politizacija koja je nastala oko izbora zaštitnika građana nepotrebna i štetna, pre svega za građane Srbije, ali i za rad same institucije. Dobićemo zbunjene i nepoverljive građane, nanovo podeljene, koji neće znati kome da se obrate i šta mogu da očekuju od ove institucije, a to je upravo ono što želim da izbegnem. Takođe, očekujem od zaposlenih u instituciji da u postupcima kontrole rada državnih organa, budu rukovođeni samo jednim načelom – kriterijumom struke i profesije koju obavljaju. Uvešću jasne kriterijume u radu koji će biti najbolja odbrana od politike. Moja „politika“ su Ustav i zakoni ove zemlje.

* Zašto slučaj „Savamala“ do sada nije dobio sudski epilog, kada je poprilično jasno šta se tamo dogodilo?

– Zaštitnik građana je okončao slučaj Savamala, pre mog stupanja na ovu dužnost, on je pravno i faktički završen, a na nadležnima je da javnost obaveste o svojim postupanjima i rezultatima. Mogu da ponovim ocene iz poslednjeg i ranijih godišnjih izveštaja koje svedoče o veoma kvalitetnoj saradnji sa pojedinim državnim organima, pre svega sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, i izrazim očekivanja da će biti nastavljena i ubuduće.

* Da li ćete insistirati da se rasvetle slučajevi „Helikopter“ i „Parada ponosa“, kada je pretučen brat predsednika Aleksandra Vučića? Bivši ombudsman je izneo niz nepravilnosti u svojim izveštajima u vezi sa tim predmetima i načinom na koji je istraga vođena.

– Prethodni zaštitnik građana nije pokrenuo postupak u slučaju „Helikopter“, dok je postupak „Parada ponosa“ okončan, takođe pre mog stupanja na dužnost, upućivanjem preporuka nadležnim državnim organima. Javnost je detaljno bila upoznata sa nalazima Zaštitnika građana, istupima njegovih čelnika u javnosti, ali i godišnjim izveštajem koji je dostavljen Narodnoj skupštini, gde je ovaj slučaj naveden kao jedan od primera u kome nije postupljeno po upućenim preporukama. To su ključni načini, metodi delovanja ove institucije koja nije ovlašćena da primeni sankcije. Ja ću pratiti slučajeve koje sam nasledio i po potrebi ću istupati u javnosti.

* Kako biste ocenili rad vašeg prethodnika, Saše Jankovića, koji je na toj funkciji bio 10 godina? Vladajuća stranka ga je optuživala za „politikanstvo“. Da li se slažete sa tom konstatacijom, da se tokom svog mandata zaštitnika građana bavio politikom?

– Prirodno je da ću, kao i svaki budući zaštitnik građana, dati lični pečat u razvoju ove institucije. Dva su razloga zašto ne želim da komentarišem rad svog prethodnika. Jedan se nalazi u samom Zakonu o Zaštitniku građana, član 10a koji ne dozvoljava zaštitniku i njegovim zamenicima da daju političke izjave. Drugi se odnosi na činjenicu da, iako je Zaštitnik građana inokosni organ to ne znači da može biti važniji od same institucije kojom rukovodi. Ovu instituciju, kao i ostale državne institucije, moramo jačati i razvijati, a ne svoditi na personalna rešenja. Uostalom, u drugim državama građani znaju za instituciju Zaštitnika građana, ali mali broj njih će znati i ime samog zaštitnika građana. Zato će jedan od prvih koraka biti izmena Zakona o Zaštitniku građana gde ću insistirati na jasnom definisanju nadležnosti i ovlašćenja Zaštitnika građana.

* Predstavnici vlasti imaju izuzetno negativan odnos prema nezavisnim regulatornim telima, što vidimo iz izjava pojedinaca, ali i odnosa Skupštine prema njima. Izveštaji Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja se već tri godine ne razmatraju, iako su poslanici u obavezi da to urade. Zašto je to tako?

– Ne želim da tumačim tuđe izjave. Tačno je da Skupština Srbije već tri godine zaredom ne razmatra godišnji izveštaj o radu zaštitnika građana. Zakon o razmatranju ovih ključnih akata je apsolutno jasan i ja očekujem da će izveštaji biti na dnevnom redu skupštine u što skorijem roku. Smatram da ima prostora za veće razumevanje državnih organa i ove institucije.

* Nakon stupanja na funkciju imali ste nekoliko sastanaka sa predstavnicima nevladinog sektora. Kako biste ocenili te razgovore i šta će biti vaši prioriteti u narednom periodu?

– Na dosadašnjim sastancima sa predstavnicima nevladinog sektora razmatrani su različiti modeliteti buduće saradnje. Zaštitniku građana je stalni dijalog i razmena mišljenja sa nevladinim sektorom jedan od glavnih prioriteta, drago mi je što sam naišao na razumevanje i sa njihove strane. Dogovoreni su redovni sastanci koji će imati jedan cilj – stalni rad na unapređenju ljudskih prava u svim oblastima društva.

* Kakva je situacija sa medijima u Srbiji? U kojoj meri su novinari izloženi cenzuri/autocenzuri? Kako poboljšati status novinara u Srbiji?

– Ekonomski nepovoljan položaj većine novinara, ugovori koji ne obuhvataju i doprinose, neredovne isplate i niske zarade, takođe su slika našeg novinarstva. Tokom 2016. godine strukovne novinske organizacije prijavile su više desetina napada na novinare, ali su i novinari štampanih medija tokom 2016. godina prekršili novinarski kodeks u skoro 6.000 slučajeva. Kršila se pretpostavka nevinosti, iznosile su se neproverene činjenice ili informacije bez navođenja izvora. Iako pitanja cenzure i autocenzure ne spadaju u nadležnost Zaštitnika građana, već su, po mom mišljenju, problem koji moraju da pokrenu i rešavaju medijske kuće i strukovna novinarska udruženja, ova institucija će uvek ukazivati i javno osuđivati svako kršenje prava slobode govora i mišljenja, fundamentalnog prava na kome su zasnovana sva demokratska društva.

Nemam veze sa striptiz klubom

* Tabloidi su pisali da ste vlasnik striptiz kluba u Beogradu. Da li je to tačno?
– Nisam nikada bio vlasnik ili suvlasnik, niti sam imao vlasnički udeo, pravno i faktički, u bilo kom striptiz klubu u Beogradu.

Most saradnje’]

Namera mi je da uspostavim most saradnje sa svim relevantnim institucijama i organizacijama u ovom društvu koje štite i unapređuju ljudska prava, a Zaštitnik građana će se za poštovanje, ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava boriti onako kako je jedino i moguće, kontrolišući rad državnih organa i institucija, naravno u skladu sa zakonom.