Foto: Z. R.U Kraljevu je, u okviru kampanje „Dani ombudsmana“ boravio Zaštitnik građana Zoran Pašalić sa svojim saradnicima. On je najpre u Narodnom muzeju Kraljeva, imao višečasovne razgovore sa građanima koji su došli da iznesu svoje probleme u odnosu sa državnim organima na raznim nivoima vlasti, a potom se sreo i sa gradonačelnikom Kraljeva dr Predragom Terzićem.
Na tim razgovorima ,kako je danas rečeno medijima na konferenciji za štampu, najviše je bilo reči o sistemskim problemima i potrebama izmena normi ali je bilo reči i o konkretnim, pojedinačnim, slučajevima građana. A njih, pritužbi građana Kraljeva, je najviše iz oblasti socijalne politike i socijalne zaštite i postupanja organa javne uprave grada u takvim slučajevima.
Na početku svog obraćanja novinarima Zoran Pašalić je rekao da je ovo još jedan u nizu sastanaka njega kao Zaštitnika građana i njegovih saradnika sa građanima van Beograda. Na taj način, rekao je Pašalić, pokušavamo da ostavrimo neposredniju komunikaciju sa građanima ali i da ih poštedimo troškova dolaska u Beograd.
Obzirom da će, za koji dan, 12.maja, biti tačno deset godina kako je u Narodnoj skupštini Republike Srbije ratifikovana „Konvencija o dostupnosti informacija o učešću javnosti u odlučivanju i dostupnosti pravosuđa u pitanjima koja se tiču životne sredine“, doneta još 1998 godine u Arhusu na 4. Ministarskoj konferenciji „Životna sredina za Evropu“, pitali smo danas, u Kraljevu, Zorana Pašalića za njegovu ocenu stanja u oblasti zaštite životne sredine u kontekstu veze tog stanja i ostvarivanja jednog od osnovnih ljudskih prava prava na zdravlje i zdravu životnu sredinu. Jer, „Arhuska konvencija“, kao međunarodni pravni instrument, stavlja u korelaciju ostvarenje osnovnih ljudskih prava i stanje životne sredine što bi trebalo da se ostvaruje i većim učešćem građana i zainteresovane javnosti u procese sprovođenja propisa i kreiranja javnih politika zaštite životne sredine ,posebno na lokalnom nivou.
„Pravo na život i zdravlje,kao temeljnih ljudskih prava, u mnogome zvisi od stanja životne sredine u kojoj neko živi. Obišli smo Srbiju od severne do južne administrativne granice i ne smao da su nas građani i lokalni funkcioneri upoznali sa brojni problemima u ovoj oblasti nego smo i sami videli, možemo slobodno reći, prva ekološka zgarišta. To me posebno zaboli jer, kao zemlja, obilujemo brojnim prirodnim lepotama koje su svojevrsni potencijal, koji svojim ponašenjem ugrožavamo do uništavanja. To mi daje za pravo da stanje u oblasti zaštite životne sredine ocenim kao loše, ali smatram da je popravljanje stanja u toj oblasti prioriteno ne samo sa stanovišta zdravlja već i ekonomskog boljitka zemlje“, istakao je Pašalić.
Što se tiče većeg učešća građana u procesima sprovođenja normi i kreiranja javnih politika u oblasti zaštite životne sredine, Pašalić je naveo da je ono u direktnoj zavisnosti sa nivom informisanosti građana o stanju u toj oblasti a tu se, kako kaže, često, informacije prikrivaju od građana iz raznih razloga i interesa.
„Zaštitnik građana kao institucija, moji saradnici i ja,čitavo jedno odeljenje koje vodi generalni sekretar Zaštitnika građana gospođa Olja Jovičić, aktivno se bavimo pritužbama građana na stanje u oblasti životne sredine. Ali kada mi damo svoje preporuke državnim organima uglavnom dobijamo istovetne odgovore , nema sredstava , nema kadrovskih kapaciteta. Znam da ima mnogo toga što se i sa postojećim resursima može uraditi i zato se i zalažemo za bolje informisanje građana o stanju u ovoj oblasti kao preduslovu za unapređenje tog stanja“, rekao nam je Zoran Pašalić, danas, u Kraljevu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
