Psi ilustracija: Foto Miroslav Dragojević /DanasDa li će ausvajs sa sobom nositi vlasnik ili pas? Da pas neće slučajno morati da bude i član SNS?, neki su od oštrih, a duhovitih komentara na vest da Niš namerava da uvede gradske pasoše za kućne ljubimce, koji će morati da se nose pri svakoj šetnji, za slučaj da ih zatraži komunalni milicajac.
Posebnu reakciju dela javnosti – i ne samo ljubitelja životinja – međutim, izazvala je izjava većnika Svetozara Aleksova da Grad „razmišlja“ da uvede i meru zabrane hranjenja napuštenih pasa na javnim mestima ili ostavljanje hrane za njih.
Aleksov je na javnoj raspravi o novoj Odluci o držanju životinja, održanoj ove sedmice, kazao da se osim o zabrani hranjenja napuštenih životinja na ulici „razmišlja“ i o zabrani postavljanja kućica za pse na javnim površinama jer „postoji problem higijene oko kućica“.
U senci ovakvih predloga, od kojih su neki nezakoniti, nehumani i prevaziđeni, ostale su dobre ideje o rešavanju problema velikog broja napuštenih životinja, a i njihovoj dobrobiti.
Aleksov je, naime, saopštio da bi već sledeće godine Grad mogao da započne popis svih vlasničkih pasa, a da pritom posebnu pažnju obrati na one koji nisu sterilisani.
„Ako vlasnici ne žele da ih sterilišu, to je njihovo pravo, ali mi bismo mogli da ih posećujemo na tri meseca i proveravmo da li je, recimo, kuja skotna. Mogli bismo i da sprovedemo akciju sterilizacije“, rekao je.
On je dodao da Grad „želi“ da ima i novo gradsko prihvatilište, koje bi se moglo nalaziti kod Kazneno- popravnog zavoda.
Razmatra se i mogućnost zakupa prostora za privremeno prihvatilište i davanje novčane podrške privatnim prihvatilištima.
„Razmišlja“ se, takođe, o otvaranju još nekoliko malih i srednjih parkova za pse, kao i da prostor pored Nišave postane lokacija za njihovo istrčavanje, kazao je.
Prema njegovim rečima, jasno je, ipak, da problem napuštenih pasa ne može biti rešen izgradnjom prihvatilišta, jer kapaciteti vrlo brzo budu popunjeni“, a da „ni eutanazija nije rešenje“.
„Želimo da se na ulicama nalaze samo vlasnički psi na povocu. Želimo grad u kome su svi vlasnički psi sterilisani, osim pasa vlasnika koji se profesionalno bave uzgajivanjem, vakcinisani protiv besnila i zaštićeni od parazita“, zaključio je Aleksov.
Članovi udruženja za zaštitu životinja, koji su učestvovali u javnoj raspravi, usprotivili su se predlozima da se uvedu pasoši za kućne ljubimce, zabrani hranjenje napuštenih životinja i uklone kućice u koje oni mogu da se sklone.
Dušan Stojanović iz Udruženja „Zoo planet“ rekao je da je protiv uvođenja pasoša za pse jer svi podaci o psu mogu da se vide na čipu.
„Poneću ja pasoš psa, ali kako će komunalni milicajac da zna da li je to taj pas. On svakako mora da očita čip i da ga uporedi sa pasošem“, kazao je.
Predstavnici udruženja „Pit“ podsetili su da jedan čitač čipa košta 6000 dinara, a da je prethodno gradsko rukovodstvo dalo komunalnoj miliciji novac za kupovinu tih čitača.
„Zbog toga što komunalni milicajci neće da kupe ili nose čitač, ne znači da mi treba da nosimo pasoše za pse. Čitanje čipa traje tri sekunde i ne treba vam nikakvo znanje“, rekli su.
Dodali su da su kućice za pse postavljene u dogovoru sa Gradom i JKP „Mediana“ tamo gde ima napuštenih pasa, ali da je problem što ih čisti jedino društvo za zaštitu životinja.
Posebno nezadovoljstvo izazvala je mogućnost uvođenja zabrane hranjenja napuštenih životinja, što bi dovelo do njihovog izgladnjivanja i ugrozilo im zdravlje i život.
„Zakon o dobrobiti životinja zabranjuje onemogućavanje izvora hrane psima. Podzakonski akti ne mogu da mi zabrane da hranim svog psa na javnim mestima, niti je zakonski dozvoljeno da se zabrani hranjenje napuštenih pasa. Hraniću napuštene pse dok mogu da hodam i da nosim granule sa sobom“, bila je jasna Nina Krstić iz Udruženja “Pit”.
Zaštitnici životinja su naglasili da se odavno zna kako se smanjuje populacija napuštenih pasa i mačaka- pre svega kroz odgovorno vlasništvo i njihovu sterilizaciju i udomljavanje.
Odgovorno vlasništvo počinje stvaranjem gradske baze podataka o vlasničkim psima i mačkama, koja između ostalog omogućava da vlasnik snosi posledice u slučaju da oni budu izbačeni na ulicu.
Grad Niš, inače, nema azil za napuštene životinje, već samo prihvatilište, na gradskoj deponiji, sa svega 40 boksova, u koje može da stane od 40 do 80 pasa.
Lokalni zvaničnici su nedavno saopštili da je započelo njegovo proširenje, kako bi ono u jednom trenutku moglo da primi najmanje 100 pasa, ali da to nije ni približno dovoljno.
Pre nekoliko godina se nezvanično govorilo da bi azil mogao da bude napravljen na zemljištu KPZ Niš, a da o napuštenim životinjama brinu osuđenici, što se već radi u KPZ Sremska Mitrovica, ali se od te ideje odustalo, bez jasnog obrazloženja o razlozima.
Pre dve godine je najavljena izgradnja regionalnog prihvatilišta u selu Duga Poljana, kod Gadžinog Hana, u kojem bi moglo da bude smešteno oko 2000 napuštenih pasa iz Niša i opština u Nišavskom okrugu.
Nakon oštrog protivljenja zaštitnika životinja, žitelja tog kraja i dela javnosti, koji su ocenili da bi, zbog skrajnutosti i nedostatka uslova, takvo prihvatilište bilo „logor za pse“, grad Niš i opština Gadžin Han odustali su od takvog plana.
Niš, takođe, ima samo jedan park za pse, u parku „Čair“, koji je prilično ruiniran i zapušten, a sređuju ga vlasnici kućnih ljubimaca.
Nema groblje za kućne ljubimce, pa se oni „sahranjuju“ u gradskim parkovima, na izletištima ili pored Nišave.
Kućni ljubimci ne mogu u gradski prevoz, a kada se vlasnici za to ipak odluče, nije isključeno da budu „počašćeni“ uvredama i psovkama.
Ne tako daleko, a u istoj zemlji, u Beogradu, postoji takvo groblje, a manji ljubimci se mogu voziti gradskim javnim prevozom.
U Nišu nije retkost ni masovno trovanje, posebno napuštenih pasa i mačaka, koje se u najvećem broju slučajeva ne rasvetljava, niti procesuira.
Grad nema ni pouzdan podatak koliko je napuštenih životinja na njegovim ulicama.
Više od 100 miliona godišnje za ujede pasa i mačaka
„Grad Niš se ove godine bliži brojci od stotinak ujeda, a od početka godine više od 100 miliona dinara izdvojeno je iz budžeta za isplatu naknade građanima koje su ujeli napušteni psi i mačke“, kazao je Aleksov, u pokušaju da objasni zašto Grad predlaže ili „razmišlja“ o uvođenju nekih mera koje bi popravile takvu statistiku.
Tamara Milenković Kerković: Program smanjenja napuštenih pasa za 80 odsto
Tamara Milenković Kerković, odbornica koalicije „Biramo Niš“, i predsednica udruženja „Nišlije da se pitaju“, najavila je da će na sledećoj sednici Skupštine grada, zakazanoj za 17. decembar, na kojoj će se razmatrati budžet za narednu godinu, predložiti Program odgovornog vlasništva i udomljavanja napuštenih životinja.
Ona kaže da bi taj program obezbedio da broj napuštenih pasa na niškim ulicama u narednih pet godina bude smanjen na 20 dosto od postojeće, inače „ogromne populacije“.
Prema programu, neophodna je najpre obavezna registracija, čipovanje i sterilizacija vlasničkih pasa, te uvođenje kazni za vlasnike neregistrovanih životinja i taksi za nesterilisane životinje, osim za registrovane odgajivače pasa.
Takođe, predviđa se najoštrije sankcionisanje izbacivanja skotnih kuja i pasa na ulicu, kao i program i snažna promocija udomljavanja napuštenih pasa u koju bi bili uključeni istaknuti sportisti, umetnici i javne ličnosti.
Kao mere se predlažu i program resocijalizacije osuđenika KPZ uz napuštene pse, javno privatna partnerstva sa privatnim azilima uz strogu kontrolu sredstava, kao i broja pasa na čuvanju i onih koji su udomljeni, te izdvajanje dela budžetskih sredstava za Zoo planet, koji zbrinjava povređene i zlostavljane životinje.
Programom se predviđa i analiza broja ujeda i dokaza da su se ujedi zaista dogodili, kao i stroga i neselektivna primena krivičnih i sankcija iz Zakona o dobrobiti životinja.
Daliborka Alihodžić: Šta sa lovcima i psima na lancu na periferiji grada?
Gradska odbornica Grupe građana “Dr Dragan Milić” Daliborka Alihodžić je kazala na javnoj raspravi da ovaj kompleksni problem dodatno komplikuju vlasnici pasa koji žive na periferiji i u rubnim područjima grada.
„Imate lovce, a i one kojima je sasvim normalno da pas živi na lancu ili u boksu, pa se mora napraviti modifikovani plan koji će uzeti u obzir i ovu situaciju“, kazala je ona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
