Foto: J. Patarčić/DanasPopis stanovništva, domaćinstava i stanova u Srbiji počinje u subotu, 1. oktobra, a prema mišljenju Ištvana Pastora, predsednika Saveza vojvođanskih Mađara, to je najbitnji društveni događaj koji će obeležiti mesec pred nama.
Kako je objasnio, Popis će se raditi na osnovu univerzalnog upitnika koji će biti u elektronskoj formi, a pitanja će se odnositi na stanovništvo, domaćinstvo, gazdinstvo, uslove stanovanja, kao i na energetsku efikasnost i informatičku sposobnost stanovništva.
Kada je reč o manjinskim zajednicama, Pastor je naglasio da su vrlo značajna četiri pitanja koja se tiču državljanstva, maternjeg jezika, nacionalne i verske pripadnosti.
“Osnovni pristup je da su građani Mađari u Srbiji državljani Republike Srbije, ali ako neko ima dvojno državljanstvo, bez obzira da li je ono mađarsko, hrvatsko ili bilo koje drugo, mislim da je potpuno normalno i trebalo bi da se kaže i to drugo državljanstvo i iz toga niko ne može da ima neke negativne posledice. Ono što je isto tako vrlo značajno, to je pitanje nacionalne pripadnosti. Molio bih svakoga, i to kod Mađara mislim da je manji problem, veći problem je, koliko čujem, na primer kod Hrvata i nekih drugih manjinskih nacionalnih zajednica, da se libe, da su nesigurni, da prećutkuju pripadnost svojoj nacionalnoj zajednici i bordio bih svakoga da ima dovoljno hrabrosti, jer iz ovoga niko ne može da ima u Srbiji bilo kakve negativne posledice”, kazao je Pastor.
On je dodao da je to veoma značajno i zbog toga što su određena prava u vezi sa postotkom pripadnika određene nacionalne zajednice na određenom lokalitetu, podsetivši da je na taj način pre nešto više od godinu dana u Subotici uveden bunjevački jezik u službenu upotrebu.
Pastor je naglasio i da su podaci dobijeni Popisom važni za kreiranje određenih politika, od državnog do lokalnog nivoa, kao i zbog planiranja privrednog razvoja, otkrivanja određenih problema u društvu i zbog mogućnosti korekcije tih problema.
On je podvukao da je ceo proces u skladu sa evropskim standardima i da je regulisan republičkim zakonom, a da je glavni organ za sprovođenje Popisa Republički zavod za statistiku.
“On ima čitav niz dubinskih saradnika, koordinaciono telo na nivou lokalnih samouprava, nekoliko hiljada popisivača, a ono što je značajno pre svega za manjiske zajednice, to je da postoji mogućnost učešća takozvanih asistenata. Oni imaju isti legitimitet kao i popisivači, ali je njihova funkcija da prebrode eventualne probleme u vezi sa nepoznavanjem jezika onih koji će biti pitani. Mi smo u proteklom periodu na bazi dogovora sa upravljačima ovog procesa bili u situaciji da nominujemo i dobili su saglasnost i legitimitet za rad u ovom procesu blizu 100 takvih aktivista po čitavoj Vojvodini”, rekao je Pastor.
On se osvrnuo i na negativne reakcije koje su se pojavile u javnosti povodom predstojećeg Popisa, te naglasio da su popisivači ovlašćena lica i zamolio građane da ih prime i sarađuju sa njima.
“Već sada ima glasina, a mislim da će te glasine verovatno, kao što to obično u životu bude, da jačaju kako je ovo sada preturanje po nečijoj privatnosti, kako ovo ne bi trebalo, i tako dalje. Uvek je bilo tih huškača i ovom prilikom ih ima i molim svakoga da ne naseda na ovu priču. Ne želim da govorim o sankcionisanju ovog procesa, ali ni to nije bezazleno, jer je moguća maksimalna kazna za odbijanje saradnje 50.000 dinara na bazi prekršajnog postupka”, poručio je Ištvan Pastor.
Prema najavama, prvi podaci Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova u Srbiji biće dostupni u novembru ove godine, a od proleća sledeće godine do jeseni 2024. godine se planira kompletna obrada svih podataka i sukscesivno pojavljivanje različitih analiza.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
