Patrijarh Irinej: Nikada saglasnost za otuđenje KiM

Osim toga, oni poručuju da podela Kosova ne bi bila ništa drugo do priznavanje „nezavisne države Kosovo“ i poklanjanje najvećeg dela teritorije.

U poruci objavljenoj na sajtu SPC, arhijereji poručuju da pitanje KiM predstavlja srpsko crkveno, nacionalno i državno pitanje prvog reda.

“Srpska Crkva, kao duhovna mati srpskog naroda u celini, i Srbija, kao država najvećeg dela srpskog naroda, kojoj teritorija KiM i pripada, nose najveće breme odgovornosti za očuvanje te istorijske pokrajine u granicama Srbije i za budućnost srpskog naroda u njoj“, navode oni.

U poruci objavljenog na kraju majskog zasedanja, koje je počelo 29. aprila u Pećkoj patrijaršiji, Sabor ističe, kako kažu, jasan i do sada više puta izrečen stav poglavara SPC, patrijarha Irineja kada je reč o drržavno-pravnom status države na KiM, tj. njenog punog suvereniteta i integriteta.

„Apelujemo na naše državnike da ne smeju nikada daju svoju saglasnost na otuđenje KiM, jer ono što se silom uzme, to se i vrati, ono pak što se pokloni nekome, to je za svagda izgubljeno, a to Srbi i Srbija ne smeju dozvoliti“, poruka je arhijereja SPC.

Kako navode, “iskreno se nadaju da će problem stvoren najpre oružanom pobunom albanskih separatista, a potom okupacijom Pokrajine, biti rešen isključivo mirnim putem na načelima pravde i prava“.

Osim toga, oni poručuju da je mir neophodan uslov da bi kosovsko-metohijski Srbi mogli da žive slobodno, “bez straha za goli život i da pravda za njih istovremeno bude i pravično rešenje za tamošnje Albance i za sve zajednice koje žive na KiM“.

„Očuvanje KiM kao integralnog dela Srbije, po svim međunarodnim standardima, a ujedno u skladu sa Ustavom Srbije i sa Rezolucijom 1244 UN, ne znači i konfrontaciju sa svetom već upravo afirmaciju stava da se bez osnovnih prava i sloboda jednog naroda, njegovog identiteta, duhovnosti i kulture, ne može naći stabilno dugoročno rešenje“, stoji u poruci.

Arhijereji ističu da nikada kao sada nisu imali veću obavezu da na svakom mestu i u svakoj prilici argumentovano svedoče da se na KiM ne gradi društvo ljudi jednakih prava i sloboda nego društvo koje je u svim aspektima protivno osnovnim vrednostima na kojima počivaju demokratska društva.

Sabor navodi da su kosovske albanske institucije, od kraja rata 1999. godine, a posebno od proglašenja tzv. nezavisnosti, 2008. godine, „jasno i neskriveno pokazale da žele da stvore etnički čistu albansku državu na ovom prostoru“ i da u njoj nema mesta za Srbe, pa ni za ostale ne-Albance.

„Očigledno kršenje ljudskih prava Srba uz masovne progone posle završetka rata, zaustavljanje procesa povratka prognanih Srba, sprečavanje povratka uzurpirane imovine i nepoštovanje pravâ SPC ne uliva nadu da bi se položaj Crkve i naroda mogao poboljšati na nekom ‘nezavisnom Kosovu’, uz bilo čije i bilo kakve garancije, jer sadašnje kosovske vlasti ne poštuju ni sopstvene zakone“, ističe se u poruci najvišeg zakonodavnog tela SPC.

Kao primere kršenja pravâ srpskog naroda i Crkve oni navode sprečavanje formiranja funkcionalne Zajednice srpskih opština, nepoštovanje odluke Ustavnog suda Kosova o zemlji manastira Visokih Dečana, što, kako ističu, priznaju i ključni međunarodni faktori na KiM, blokada regulisanja pravnog položaja SPC i srpske kulturne baštine.

„Nedavna odluka tzv. vlade Kosova da gradi magistralni put pored manastira Visokih Dečana direktno je kršenje elementarnih pravnih normi. Iako su kancelarije EU i OEBS-a, kao vodeće zapadne misije na KiM, jasno ukazale na to da je ovakav put protivzakonit, kosovska ‘vlada’ ne odustaje od puta koji bi dugoročno ugrozio manastir Dečane, najznačajniji spomenik UNESKO-a u Metohiji“, poručuje se u saborskoj poruci.

Ističe se i da su ovo, kako kažu, samo inicijalni nagoveštaji kako bi se „nezavisna država Kosovo“ ponašala prema srpskoj Crkvi i njenom vernom narodu.

„Sabor posebno zahteva nepovredivost verskih prava i sloboda srpskog naroda i ostalih naroda na Kosovu i Metohiji. Ta prava i slobode nedeljivo su povezani sa položajem i statusom naših svetinja – manastira, crkava, grobalja, spomenika kulture… Srbija čini sve, – a i u budućnosti će činiti, – za zaštitu, obnovu, restauraciju i očuvanje tih svetinja i spomenika sakralne i kulturne baštine i u tome ima nepodeljenu podršku relevantnih međunarodnih ustanova, pre svega UNESKO-a“, stoji dalje u poruci.

Ističe se i da to nije dnevno-političko pitanje, nego suštinska istorijska stvarnost I identitetska vrednost srpskog naroda, pa se za brigu o njima neprekidno i neumorno zalažu i najviši predstavnici Crkve.

Crkva poručuje da ne može da pasivno ćuti pred činjenicom da je značajan deo tog crkveno-duhovnog i kulturnog nasleđa već uništen, i to naočigled čitavom svetu, a da preostalom nasleđu preti ista sudbina.