Da li će se patrijarh Porfirije obratiti studentima baš kao što je to uradio patrijarh Pavle ispred „velikog kordona“ na protestima pre 27 godina?

Toga se mnogi prisećaju ovih dana, pitajući se da li će se patrijarh Porfirije makar obratiti studentima koji danas protestuju zbog izbornih malverzacija.

Na pitanje Danasa da li će se obratiti, Porfirije nije odgovorio. Po svoj prilici do obraćanja neće ni doći, a kamoli podrške studentima, jer je aktuelni patrijarh nemali broj puta podržao politiku Aleksandra Vučića, a upravo je on glavni „osumnjičeni“ za sve nepravilnosti i krađu glasova u izbornom procesu, zbog čega je usledila serija protesta i studenata.

Verski analitičar Vladimir Veljković kaže za Danas da iako su 90-ih za vreme patrijarha Pavla, SPC i Miloševićev režim delili istu nacionalističku ideologiju, tadašnji autoritarni režim nije želeo da deli vlast sa patrijarhom i vladikama, pa je SPC istupala antirežimski, ali i prodemokratski.

– Danas su odnosi postavljeni drugačije i Vučićev režim pažljivo motri i izlazi u susret stavovima i materijalnim interesima SPC-a. Dok ličnost patrijarha Porfirija ima istaknuto mesto u poretku režima – patrijarh je duhovni vođa pravoslavnih Srba, a Vučić je predsednik svih Srba – ukazuje Veljković.

Prema njegovim rečima, stoga patrijarh Porfirije upadljivo ćuti na postizborna dešavanja u Srbiji, koja su uzrokovana režimskom krađom na izborima.

– Jer bi svaki iskreni javni apel hrišćanske savesti morao da sadrži i jasnu osudu režima, ali patrijarh na to očigledno nije spreman. No, ako se to slučajno i dogodi, recimo u Božićnoj poslanici, biće to ponovo podrška režimu, koju su već uputili episkopi Sergije i Irinej – navodi Veljković.

Poslanik DS Srđan Milivojević smatra da bi bilo korisnije da se patrijarh obrati Vučiću, jer je, kako kaže, njegovom samovoljom i bahatošću Srbija uvedene u najdublju političku krizu od 2000. godine.

– Tek nakon obraćanja pomahnitalom dželatu imalo bi smisla da se obrati i onima koji su žrtve – kaže Milivojević.

Jedna od vođa studentskog protesta Emilija Savković ne očekuje da će se Porfirije obratiti studentima, kao što ne očekujm da stane pred kordon policije.

– Smatram da Porfirije i ne treba da se obraća studentima, jer verujem da bi samo izazvao još veći bes – navodi naša sagovornica.

Te 1997. na „velikom kordonu“ u centru Beograda došlo do simbolične pobede studenata i naroda u odmeravanju snaga sa Miloševićevim režimom. Na temperaturi koja je uglavnom bila ispod nule, studenti beogradskih fakulteta uspeli su da u Kolarčevoj ulici neprekidno stoje više od sedam dana, naspram kordona policajaca u punoj opremi za razbijanje demonstracija.

Patrijarh Pavle je stao ispred studenata 1997. godine

Nakon čitavih nedelju dana, glavnu ulogu u pomeranju policijskog kordona odigrati je patrijarh Pavle.

„Kada je tog jutra došla litija na čelu sa patrijarhom Pavlom, od mnoštva koje se okupilo nismo mogli da mu priđemo. Neki su procenjivali da je toga dana za patrijarhom išlo oko 100.000 ljudi, neki su pominjali čak i 300.000 građana. Čekao sam nekih pola sata, pa se uključio u litiju koja je išla polako, u tišini, bez znamenja. Kada sam se popeo na vrh ulice Svetog Save nepregledno mnoštvo pritislo je Ulicu kralja Milana do zgrade Albanije i nije mu se video kraj“, pričao je za portal N1 nekadašnji ministar iz redova Demokratske stranke Oliver Dulić, tada student.

Ta Svetosavska litija bila je uvod u još veći protest, koji se održao tri dana kasnije, kada je oko 700.000 ljudi izašlo na ulice. Crkva je stala uz svoj narod, a patrijarh Pavle je sve pozvao na miran i dostojanstven protest, jasno se stavivši uz građane.

Povod za tada već dvomesečni studentski protest bio je pokušaj režima Slobodana Miloševića da falsifikovanjem zapisnika sa drugog kruga lokalnih izbora 17. novembra 1996. godine ospori pobedu opozicione koalicije “Zajedno” u više od 40 opština u Srbiji, kao i u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Izbili su najpre građanski, a dva dana kasnije i studentski protesti.

To vreme se i pamti po opštoj solidarnosti prema studentima pred kordonom, jer su, kako je vreme odmicalo, dobijali sve više hrane, voća i slatkiša koje su donosili građani, uglavnom penzioneri.