„Licemerje i nedoslednost crkve“: Šta nije valjalo u patrijarhovom govoru o nasilju nad ženama?

Neki od naših sagovornika su ovo ocenili kao licemerno jer se SPC zalaže za ukidanje Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković u patrijarhovom govoru ipak ne vidi ništa pogrešno. Ona smatra da je svaka aktivnost protiv nasilja nad ženama dobro došla.

“Nasilje prema ženama jedan je od naših najvećih društvenih problema, pa je svaka izjava, napor ili aktivnost, ako je dobronamerna i iskrena – dobrodošla. Ako bi to pomoglo da se spasi ijedan život –  dobro je, jer svaki život nam je važan“, kaže poverenica Janković.

Što se tiče Zakona o rodnoj ravnopravnosti, tu se razilazi sa patrijarhom, jer smatra da bi efikasna primena tog zakona mnogo doprinela boljem položaju žena u društvu.

„Dosledna primena kako Zakona o rodnoj ravnopravnosti, Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, Krivičnog zakonika, tako i svih drugih koji su u vezi sa ovom temom, osigurala bi bolju zaštitu nasilja i bolji položaj žena”, kaže poverenica za Danas.

U svom obraćanju od utorka patrijarh je rekao da će svi pravoslani sveštenici imati „blagoslov“ da prepoznaju porodično nasilje u svojim parohijama i da, u saradnji sa socijalnim radnicima, „nastoje da utiču da ne dolazi do tragičnih ishoda“.

Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra kaže za Danas da sveštenici svakako ne bi trebalo da prećutkuju već da reaguju na svako saznanje o nasilju bez obzira na to prema kome je učinjeno.

„Ono što je takođe važno, kada je u pitanju saradnja sa javnim ustanovama, sveštenici treba da prijave saznanje o nasilju, ali ne da se mešaju u državne poslove. Oni imaju svoju oblast delovanja u okviru koje treba da deluju“, kaže Ignjatović.

Kaže da se crkveno mešanje u državne poslove pokazalo veoma problematičnim, pogotovo kada je u pitanju protivljenje Zakonu o rodnoj ravnopravnosti.

„Nedavno smo videli da je crkva izjavila da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti neustavan. Bore se protiv rodno osetljivog jezika, protiv reproduktivnog prava žena i drugih mera za postizanje jednakog položaja žena i muškaraca“, naglašava Ignjatović.

Pre samo dve nedelje patrijarh Porfirije je na otvaranju naučnog skupa „Srpski identitet, srpski jezik i Zakon o rodnoj ravnopravnosti“ izjavio da taj zakon cepa društvo i deli ljudsku ličnost iznutra.

„Ne deluje mi ovo njegovo poslednje obraćanje iskreno. Mislim da je to pokušaj da se smanje negativni uticaji istupanja crkve protiv Zakona o rodnoj ravnopravnosti“, smatra Ignjatović.

Dodaje da sveštenicima i patrijarhu najviše nedostaje da budu dosledni u borbi protiv nasilja nad ženama.

„Sveštenici i patrijarh su mnogo puta zažmurili i nisu komentarisali razna nasilna ponašanja u društvu, na koja su morali da imaju neki odgovor odnosno stav. Kažu da su duboko zabrinuti, zašto pre nisu pokazali ovu zabrinutost? Jer ovo nije pojava koja se desila od juče ili kako partijarh kaže ‘zato što je nastupila nova normalnost’. Crkva ne samo da nije dosledna nego je i često vrlo licemerna“, priča Ignjatović.

„Kakvi smo mi to ljudi kada nam supruge beže iz doma u sigurne kuće? Koliko sigurnih kuća treba da sagradimo da bi bilo manje zlostavljanih i ubijenih žena? Koliko uopšte raznih prihvatilišta treba da osnujemo da bismo pomogli svakom zlostavljanom biću“, zapitao je patrijarh u svom obraćanju.

Naša sagovornica na ovo kaže da su i sigurne kuće između ostalog regulisane Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, kome se patrijarh protivi.

„Sigurne kuće nisu rešenje ovog problema, one su samo nužna potreba da se reaguje na posledicu nasilja. Žene iz sigurne kuće moraju izaći i otići na mesto gde treba da deluje država pre svega, a crkva može da pomogne“, zaključuje naša sagovornica.

Verski analitičar Vladimir Veljković smatra da patrijarh na neki način želi da „monopolizuje“ problem nasilja nad ženama u društvu.

„On želi da pokaže da kao crkveni velikodostojnik mnogo bolje razume problem nasilja nad ženama nego što ga mi možemo razumeti kroz taj rodno osetljivi jezik ili Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Želi da oduzme na značaju drugim pristupima za koje možemo da kažemo da su sekularni“, kaže Veljković.

Dodaje i da patrijarh ne može bolje da razume realni položaj žena u društvu od samog društva i od samih žena.

Primećuje i da patrijarh u svom obraćanju o ženama isključivo govori kroz njihovu ulogu u društvu ili odnos prema muškarcu.

„Žena se u crkvi konstantno gleda kroz rodbinski odnos. Patrijarh time hoće da kaže da žena već ima predodređene rodne uloge i predodređeni položaj u društvu. U tom smislu taj njegov pristup je zapravo konzervativan“, smatra Veljković.

Sociološkinja Jelena Riznić iz Ženske solidarnosti je takođe osudila patrijarhovo isključivo prikazivanje žena kao nečijih majki i sestara.

„Dodatno je neprihvatljivo što se u govoru o nasilju reprodukuju posednički narativi o ženama, jer žene zaslužuju život bez nasilja po osnovu toga što su ljudska bića, a ne nečije majke, sestre ili supruge. U istom ključu, nasilnici nisu nikakvi slabići, već muškarci koji svesno biraju da povrede žene, a razne institucije im to dozvoljavaju“, kaže Riznić.

Smatra da patrijarh može da govori o nasilju nad ženama i njegov komentar može biti važan u kontekstu individualnih verskih osećanja, međutim, u konekstu stava crkve prema Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, ovakav govor je, kako kaže, licemeran.

„Krajnje je licemerno da patrijarh to radi svega desetak dana nakon što je otvarao konferenciju na kojoj je govorio da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti zapravo nasilje nad srpskim narodom, iako je to jedan od zakona koji eksplicitno štiti žene od nasilja. Još je licemernije da to govori nakon što je javno targetirao Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti, što jeste bilo svojevrsno nasilje“, ističe Riznić.

Prema njenom mišljenju, patrijarhov govor o nasilju nad ženama je jedan od načina da crkva „uhvati momentum“ i prikupi političke poene.

„Ono što je za verske poglavare momentum koji mogu licemerno da uhvate, pokupe neki politički poen i možda se operu za neke prethodne ispade, za žene u ovoj zemlji je življena stvarnost svakog dana. Ovaj komentar ne menja činjenicu da je patrijarh mizogini predstavnik jedne mizogine institucije koja često nasilje ignoriše ili otvoreno podržava“, zaključuje Riznić.