Patrijarh Porfirije služio Vaskršnju liturgiju u hramu Svetog Save

Liturgiji je prisustvovalo nekoliko hiljada vernika, kao i ministri u Vladi Srbije Ivica Dačić, Maja Popović, Goran Vesić i Dubravka Đedović Handanović, beogradski nadbiskup Ladislav Nemet, princ Filip Karađorđević i drugi, dodaje se u saopštenju.

Patrijarh je, čestitajući Uskrs pozdravom „Hristos Voskrese“, poželeo da „svi budemo bolji i da vaskrsnemo kao narod zajedno sa Hristom vaskrslim“.

On je u Uskršnjoj poslanici naglasio da predlagači Rezolucije o genocidu u Srebrenci pokušavaju da srpski narod proglase počiniocem genocida, kao i da se ne obaziru na zločine počinjene nad Srbima.

Podsećajući na stradanja Srba u Prvom i Drugom svetskom ratu, patrijarh Porfirije je naveo da „istinitost toga stradanja nisu morale da potvrđuju nametnute amoralne rezolucije: njih su svedočila sama stradanja, bez lažnih svedoka u licu neposrednih potomaka i posrednih sledbenika izvršilaca stvarnog genocida“.

„Sa žaljenjem podsećamo sve na činjenicu da je svet u kome živimo zaboravio genocid nad srpskim narodom u dvadesetom stoleću, kao i u vekovima koji su mu prethodili. Svako drugo brdo na mestima gde žive Srbi svojevrsna je Golgota“, rekao je Porfirije.

„Teši nas i uspokojava činjenica da pripadamo narodu koji je u godinama mira, koje su dolazile posle strašnih vremena smrti, sledeći Jevanđelju Vaskrsloga Hrista na kome je utemeljen, praštao dužnicima svojim, a sa pripadnicima drugih naroda želeo i nastojao da izgradi bolju i zajedničku budućnost“, naveo je on.

„Zbog toga danas snažno podižemo svoj glas i ukazujemo na apsolutnu neistinu i pokušaj nebivalog istorijskog revizionizma, u kome se nastoji da prostom inverzijom srpski narod, žrtva višestrukih genocida i etničkog čišćenja, bude proglašen za počinioca genocida. Ne umanjujemo razmere zločina u Srebrenici, ali, kao pravoslavni Srbi, ne prećutkujemo ni zločine nad srpskim narodom u okolini Srebrenice“, naveo je patrijarh Porfirije.

Nažalost, istakao je, „na te zločine po srpskim selima u kojima su zatirane cele porodice i koji su se kontinuirano dešavali od 1992. do 1995. godine, ne obaziru se predlagači rezolucija“.

„Po njima, postoji ekskluzivno pravo na žrtvu i bol zbog iste. Po nama, sve nevine žrtve su nevine žrtve, bile one muslimanske ili hrvatske ili pak srpske, što ‘mudro’ prećutkuju savremeni revizionisti i neprijatelji istorijske istine, koji svojim nametanjem ekskluzivnog prava na bol i žrtve, ostavljaju svima nama koji živimo na ovim prostorima kamen spoticanja za budućnost“, naglasio je patrijarh.

On u poslanici govori i o Kosovu navodeći da je to koleva i dom srpskog naroda, u kojem je ispleo venac hramova.

„Kosovo i Metohija su i naša kolevka i naš dom. Na Kosovu i Metohiji, u Staroj Srbiji, nalaze se naši živi i naši pokojnici. Mrtvih nema. Mi smo Crkva živih. Mi smo hrišćanski narod, narod Golgote i Vaskrsenja“, naveo je patrijarh Porfirije.

„Mi smo narod hrišćanskog identiteta izraženog kroz zadužbine, koje čine najgušći molitveni venac hramova na svetu, venac koji smo ispleli na Kosovu i Metohiji“, naveo je.

„Tu se prepliću naša prošlost, sadašnjost i budućnost. Jer, ova sveta i ‘krsnovaskrsna zemlja’ za nas nije obična teritorija nego upravo ona sveta zemlja iz koje će se probuditi i vaskrsnuti naše ‘polje suhih kostiju'“, naglasio je patrijarh Porfirije.

Pozvao je da se „uvek molimo i da budemo uz našu stradalnu braću i sestre na Kosovu i Metohiji, koji su živi izraz nade, ljubavi, trajanja i pretrajavanja u Raspetom i Vaskrslom Hristu Gospodu, uz njih koji su meta nasilja samo zato što su pravoslavni hrišćani, pravoslavni Srbi, što su svoji na svome“.

Pravoslavni hrišćani koji poštuju Julijanski kalendar danas proslavljaju Uskrs, dan kada je, prema verovanju, Isus Hristos vaskrsao i tako pobedio smrt i ljudima darovao večni život.

Uskrs po Julijanskom kalendaru slave srpska, ruska, gruzinska, konstantinopoljska, grčka, bugarska, jerusalimska i druge pravoslavne crkve.

Prema kanonskom pravilu, Uskrs se slavi prve nedelje nakon četrnaestog dana lunarnog meseca, što odgovara punom mesecu, odnosno 21. marta ili posle njega.

Datumi proslavljanja pravoslavnog Uskrsa obično su između 4. aprila i 8. maja.

Na Prvom nikejskom saboru 325. godine, dogovoreno je da hrišćani treba da koriste zajednički način da odrede datum Uskrsa, od kada se i koristi ta metoda.

Tada je doneta i odluka da će se praznovati samo nedeljom, jer je to dan na koji je Hristos vaskrsao, zbog čega je proglašen svetim danom u sedmici.

Za ovaj praznik vernici se pozdravljaju sa „Hristos vaskrse“, uz odgovor „Vaistinu vaskrse“.