Somborski Boreli vrši pritisak na Vladu i pravosuđe kako bi u ime „patriotizma“ protivzakonito prisvojio imovinu vukovarskog Borova u Srbiji, uprkos tome što je po važećem Sporazumu o pitanjima sukcesije više nego jasno da mu to ne pripada. Pošto Boreli nije usamljen slučaj, meni se čini da neko ovde želi da nastavi „rat“ sa bivšim jugoslovenskim republikama, samo drugačijim, ekonomskim sredstvima.
Somborski Boreli vrši pritisak na Vladu i pravosuđe kako bi u ime „patriotizma“ protivzakonito prisvojio imovinu vukovarskog Borova u Srbiji, uprkos tome što je po važećem Sporazumu o pitanjima sukcesije više nego jasno da mu to ne pripada. Pošto Boreli nije usamljen slučaj, meni se čini da neko ovde želi da nastavi „rat“ sa bivšim jugoslovenskim republikama, samo drugačijim, ekonomskim sredstvima. Zbog ovakvog ponašanja Srbija bi mogla trpeti veliku (finansijsku) štetu, tvrdi za Danas Boško Ristić, advokat i republički poslanik koji se bavi sukcesijom, tako da zastupa više hrvatskih i bosansko-hercegovačkih firmi pred srpskim pravosuđem, kao i srpske građane i firme pred sudovima drugih, ex-YU država.
Somborski Boreli je ovih dana još jednom javno insistirao da na tome da je on vlasnik imovine Borova koja se nalazi na teritoriji Srbije, što je važno pred predstojeću privatizaciju, za koju, kako kaže, već postoje zainteresovani kupci. Boreli tvrdi da je nastao od delova Borova i Josipa Kraša iz Karlovca, tako da se može privatizovati u celini pošto izmene Zakona o privatizaciji predviđaju da se preduzeća nastala od delova preduzeća iz ex-Jugoslavije privatizuju u paketu. U prilog svojim tvrdnjama, Boreli navodi da sudovi u Srbiji već prekidaju postupke pokrenute zbog toga što je hrvatsko Borovo prodalo 11 od 117 objekata u Srbiji, obrazlažući prekide potrebom donošenja preciznog bilateralnog sporazuma između Srbije i Hrvatske. Pri tom optužuje Ristića da omogućava čerupanje imovine Borelija za račun hrvatskog klijenta i u tu srhu koristi svoje pozicije u vlasti. Boreli postavlja i pitanje da li poslanik u Skupštini Srbije može da zastupa firme iz druge države (na štetu firmi iz svoje zemlje)?
Daleko od života
Sudovi na ovim prostorima imaju pogled uperen u svoje vlade. U osnovi aktuelne prakse prekidanja postupaka pred sudovima u Srbiji stoji bojazan da će se pravnim licima iz Hrvatske i drugih zemalja bivše Jugoslavije dati više nego što će naša pravna lica moći da ostvare tamo. Sudovi se u obrazloženjima odluke o prekidanju postupaka pozivaju na član 4. Priloga G Sporazuma o pitanjima sukcesije, koji pominje samo mogućnost, ali ne i obavezu da države bivše Jugoslavije zaključe bilateralne sporazume. Hrvatska je, recimo, takav sporazum zaključila sa Slovenijom i Makedonijom, ali sa Srbijom nije i ne zna se da li će i kada. Pozivaju se i na članove 5 i 7. Priloga G, koji pominju „reciprocitet“ i „državna tela“ koja će se baviti ovim pitanjima. Ali, i to je samo mogućnost, a odredbe ne preciziraju da li je reč o novim telima koja će se formirati, ili o već postojećim, kakvo je, na primer, Stalni mešoviti komitet, koji postoji ali se ne sastaje. Za to vreme sudovi, kojima je nadležnost da rešavaju sporove, prekidaju postupke, što je sasvim neopravdano, nepotrebno i daleko od života. Zbog toga će mnogi potražiti pravdu pred sudom u Strazburu. I dobiće te sporove – kaže Mirko Živković, profesor međunarodnog privatnog prava na Pravnom faklultetu u Nišu.
– Optužbe menadžmenta i sindikata Borelija sročene su na šovinistički način. Insistiranje da neko u sudskim postupcima zastupa firmu iz Hrvatske je šovinizam. Takve primedbe ne prihvatam. Ja sam pred sudom advokat, ne poslanik. Suština je da Boreli gubi sporove pred sudom, posebno one vezane za njegovo, protivzakonito vlasničko uknjiženje, i to ne zato što neko vrši pritisak da bi Borelijevu imovinu odneo u Hravtsku, već zato što somborska firma nije u pravu. Boreli nije vlasnik imovine koju trenutno koristi na teritoriji Srbije. Njen jedini vlasnik je Borovo iz Vukovara, to je sasvim jasno, na osnovu Sporazuma o sukcesiji i Zakona o njegovom potvrđivanju, koji je stupio na snagu juna 2004. godine. Tim Sporazumom i Zakonom definisano je da se sva prava, pa i pravo svojine, priznaju na dan 31.12. 1990. godine, dakle pre ratnih dejstava u bivšoj Jugoslaviji, a tada je egzistiralo samo Borovo iz Vukovara. Boreli iz Sombora nije ni postojao. To su nam, svako u okviru svoje nadležnosti i na nivou principa, pismeno potvrdili Ministarstvo pravde, republičko Javno pravobranilaštvo i Agencija za privatizaciju. Ali, Boreli želi da zamagli činjenicu da nije vlasnik, zbog predstojeće privatizacije, čiji datum još nije utvrđen, ali je „kupac poznat“, uprkos tome što bi na toj aukciji prodao tuđu imovinu – tvrdi Ristić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
