Patuljci i politika

Odneo vetar transparent sa fotografijom i nazivom, kaže nam kustos i autor postavke Nebojša Milenković, dok fotografišem plast sena na travnjaku, i uvodi u Muzej. Nemir i radost, obuzimaju me dok stupam u prvu salu i suočavam sa prizorima iz meni poznatog vremena, kada je vladala specifična atmosfera i energija, koja je zračila sa čuvene Tribine mladih, locirane u Omladinskom centru, na adresi Katolička porta br 5. Tu sam i upoznao braću Mandić, Miroslava, mog vršnjaka, i „klinca“ Božidara, koji se seća da sam ga tada odveo na pivo. Tu se promovisala nova filmska estetika, predstavila slovenačka OHO grupa, inicirala konceptualna praksa mladih novosadskih umetnika, izvodila prve „gole“ performanse Katalin Ladik. Milenkovićeva postavka se razvija od dokumenata i fotografija, ostalih iz vremena delovanja članova grupe Februar, buntovnih umetnika, nesklonih da se pomire sa postojećom političkom praksom u umetnosti, i koja je dvojicu od njih, Mandića starijeg i Slavka Bogdanovića, zbog incidenta na izložbi u beogradskom Domu omladine, odvela na robiju. Posle kraha Tribine, Božidar je zajedno sa ženom Brailom osnovao prvu komunu u N. Sadu, na sada već legendarnoj adresi Teslina br 18. Kasniji odlazak na Rudnik, iniciran komunom u Šempasu Marka Pogačnika, deo je istorijskog i umetničkog kompleksa Porodice Bistrih potoka. U mojoj porodici su zapisi i knjige Bože Mandića, prisutni od samog početka delovanja komune u Brezovici. Čuvamo zajedničku prepisku, dečaci su odrasli uz Božine pesme i priče iz prirode, susretali se, družili, tako da se film mog starijeg sina Gregora, Lestvice, potpuno uklapa u postavku i predstavlja svojevrsni omaž Porodici Bistrih potoka, od strane porodice Zupanc.

Sa Milenkovićem, posle obilaska izložbe, svraćamo u kafić na okrepljenje. Tu nam se pridružuje, inače neuhvatljivi Želimir Žilnik. On je jedan od osnivača Tribine mladih, i pronosilac nastojanja svih generacija za promenama u svim sistemima od 68. do danas. Sinoć je u DKSG-u prikazan Destinacija Serbistan, film sa kojim kultni reditelj ponovo razotkriva evropske migrantske fobije.

Subota, 17. oktobar

Sremski Karlovci

Sinoć, u Sremskokarlovačkoj gimnaziji, otvorena filmska manifestacija Filmsko bdenje duše. Deveta po redu, pod upravom dvojca Bata Petrović – Srđan Ilić, filmskih pregalaca iz Beograda i Novog Sada. „Bdenje“ je namenjeno autorima i auditorijumu željnim filmova za okrepljenje i spas duše.

Biće prikazano devetnaest dokumentarnih filmova, iz Srbije, Španije, Mađarske i Republike Srpske, a u okviru pratećih programa ove manifestacije gledaćemo i tri filma sa Festivala dokumentarnog filma u Samari (Rusija) kao i prezentacija Festivala „Kratke forme“ iz Gornjeg Milanovca.

U slikovitom, istorijskom centru srpske renesanse, po tragu velikana zaslužnih za uspostavljanje srpskog habitusa u prostoru srednjoevropske kulturne baštine, prikazuju se filmovi različitih žanrova, prikladno namenski raspoređenih po znamenitim sremskokarlovačkim zdanjima.

Zaista je doživljaj gledanje filma Misija, Nene Mihajlović zajedno sa učenicima Bogoslovije u velelepnoj dvorani ove starinske zgrade. Voja Brajević inspirativno i ubedljivo tumači govore Nikolaja Velimirovića, održane tokom misionarenja po Evropi i Americi, 1915. godine.

Već drugi put zaredom zastupljen je sa filmom Oko sokolovo, Branko Stanković. Autor serije Kvadratura kruga potpuno se uklapa u koncept Bdenja. Nadovezuje se i Nikola Lorencin, evokacijom uspomene na ratnike sahranjene u mestima na jugu Italije, Sedmorica sa Drine. Prigodni filmovi posvećeni godišnjici Velikog rata, prikazani su i na otvaranju: Ne pucaj odavde, Đorđa Šibalina i (Ne)Zaboravljeni, Srđana Ilića. Dobro je primljen i Davorin Jenko, tvorac himni i budnica, jednosatni dokumentarno igrani film, koji sam realizovao zajedno sa Anom Pavlović, na stogodišnjicu od smrti kompozitora himni Naprej zastava slave i Bože pravde.

Nedelja, 18. oktobar

Sremski Karlovci

Nije bilo lako žiriju na Bdenju duša. Trebalo je izboriti se sa gustim rasporedom projekcija na tri lokacije. Pritom je jedan od članova Aleksandar Matić, vlasnik Kluba kulture-knjižare i galerije, u kome se održavaju prateći programi. U susednoj prostoriji, restoranu u sastavu kluba, služi se za učesnike Bdenja svinjski i riblji paprikaš sa domaćim rezancima, uz bermet i sremačko vino.

Tako se i završni čin festival odigrao u kući iz pretprošlog veka plemenitog domaćina gde je uz prisustvo autora i gostiju iz Srbije, Republike srpske i Slovačke, žiri u sastavu Božidar Zečević, filmski kritičar iz Beograda, Tibor Vajda, reditelj iz Novog Sada, i Aleksandar Matić, dramski umetnik i književnik iz Sremskih Karlovaca, odlučio da dodeli tri ravnopravna priznanja ,,Bdenje Jakova Orfelina'': Igoru Čolaku, reditelju iz Sremske Mitrovice, za film ,,I ja postojim'', zatim Branku Laziću, reditelju iz Banjaluke, za film ,,Biti ili ne Ivan Hiti'' i Nebojši Iliću Ilketu za film ,,Pustood'' (Hristifor Crnilović) iz Vlasotinaca.

Svojim odlukama, žiri je u potpunosti ispratio koncept i visoko postavljen vrednosni kriterijum Filmskog bdenja duše. Čolak je svoj film podredio teškoj temi, osobama sa Dauning sindromom, i već samim naslovom, I ja postojim, založio za bolji tretman i socijalnu pažnju obolelih. Pustood je filmski dokumentaristički omaž Vlasotinačkom slikaru i etnologu Hristiforu Crniloviću, koga u igranim sekvencama tumači njegov unuk. Već nagrađivani autor na Bdenju, Branko Lazić, doveo je svog junaka profesora Ivana Hitija u Pakrac, da evocira tragične dane devedesetih kada je spašavao biblioteku i riznicu iz razrušenog Pakračkog manastirskog zdanja.

Gostovanje odabranih programa sa 9. ''Filmskog bdenja duše'' nastavlja se projekcijama po dijasporama Slovačke, Mađarske, Rumunije, Austrije, SAD, kao u Novom Sadu i Požarevcu.

Ponedeljak, 20. oktobar

Beograd

Da se veselo i bezbedno vratimo u Beograd pomogle su nam dve učesnice Bdenja iz Smedereva. Zorica Petrović je na Bdenju imala veoma zapažen film Usluga čobanska, nagrađen na festivalu Etnografskog filma, a njena prijateljica Gordana, kustos Prirodnjačkog Muzeja, spretno nas dovezla do stana na Čuburi. Prelazak na uobičajen ritual i ritam nije lak, posle ničim narušenog spokoja gospodskog grada u kome smo lečili i spašavali naše duše. Pogotovo kad su nas izbombardovali naslovi u dnevnoj štampi: burna reakcija na izjavu predsednika SANU Vladimira Kostića, zalaganje za dostojanstveno napuštanje Kosova, i utuk predsednika države Tome Nikolića: nije Kosovo Kostićevo pa da ga se odriče. I Vulinova uličarska arogancija: Stide li se akademici predsednika SANU? U trećem izdanju Dnevnika na RTS-u, profesor Kostić je mirno obrazlagao svoj stav, i na pitanje voditeljke da li je patriota, odgovorio da je i te kako opredeljen za svoju zemlju, već samim tim što nije prihvatio znatno povoljnije ponude za nastavak naučne karijere u inostranstvu, i sa oba sina, regrutovana devedesetih, ostao da živi I širi porodicu u svom rodnom, Beogradu. Dr Kostić je za nekoliko generacija posle moje završio XIV beogradsku gimnaziju u samom srcu Vračara. Nije odskakao od svojih vršnjaka, iživeo mladićko doba kako se to već radi na Čuburi i na Svetosavskom platou. Ali, pričali su mi njegovi vršnjaci, posle žurki i sportskih nadmetanja, znao je da zagreje stolicu, kako se to kaže i vredno ispuni sve svoje školske obaveze. O priznanjima i naučnim titulama koje je kasnije stekao ne treba se ovde baviti. Dovoljno je što su ga najumnije glave Srbije izabrale i postavile na čelo najstarije i najmerodavnije naučne i prosvetiteljske ustanove. A patuljci? A miševi? Ne bih se ni time bavio.

Poruka za ponedeljak uvaženom kolegi Kusturici: Emire, završavaj film, raspusti ekipu, oslobodi glumce. Mani se građevinarstva i politike.

Utorak, 20. oktobar

Beograd

Sastanak u društvu beogradskih Slovenaca Društvu Sava. Priprema se prvi broj revije Slavenika. Okupljeni članovi su upućeni u veštinu izdavaštva stručnih publikacija, jer su već na sličnom poslu u svojoj profesiji. Prof. Maja Đukanović, šef grupe za slovenački jezik Filološkog fakulteta, Biljana Vuković, viši savetnik u Etnološkom institute, Marija Vauda, likovni umetnik, oblikovala naslovnu stranu i zaglavlje, i najzad inicijator poduhvata Saša Verbič, predsednik Društva i predsednik Nacionalnog saveta slovenačke nacionalne manjine u Republici Srbiji. Časopis će obrađivati tematiku iz oblasti etnologije, lingvistike, baviće se građom koja se odnosi na istorijske moment kada su se Slovenci iseljavali iz svojih krajeva i naseljavali u Srbiji. Ima umetnika koji su dali svoj doprinos unapređenju kulture i umetničke prakse u Srbiji. Davorin Jenko, porodica Ribnikar, Vela Nigrinova, Bojan Stupica, Mihovil Logar, Zlatan Vauda, sve su to stvaraoci poreklom Slovenci duboku usađeni u srpski kulturni prostor.

Ujedno pripremamo i Dane slovenačkog filma u novoj zgradi Jugoslovenske kinoteke. U Društvu Sava se okupilo desetak filmskihTV profesionalaca, a tu su i predsednik UFUS-a i prodekan FDU, spremnih da iznesu složenu organizaciju ovog zahtevnog poduhvata. Na novembarskoj reviji će biti prikazani filmovi Maje Vais, Metoda Peveca, Barbare Zemljič, Urše Menart, Martina Turka, Mateje Nahtigala, Jana Cvitkoviča. Poslednjeg dana će biti prikazan Veštački raj, kultnog reditelja Karpa Godine, ostvaren u saradnji sa legendom srpske sineaističke škole Brankom Vućićevićem.

Sreda, 21. oktobar

Sutomore-Bar

Bez Džoa, školskog druga i oldtajmera, ne bi se tako lako izvukli iz jutarnje magle, kroz saobraćajni kolaps i dovezli do aerodroma. Usledio je zatim prijatan let kroz oblake do sunčane obale.

Dvadeset je godina od kako postoji Internacionalni TV Festival u Baru. Na samom početku, kaže direktorka Ljiljana Đinđinović, ideja vodilja je bila pomirenje i ponovno uspostavljanje saradnje sa zemljama regiona, da bi par godina kasnije to bila promocija sopstvenih potencijala i širenja ideje prema cijelom svetu. Razvijajući se, festival je uvodio i nove kategorije, tako se danas filmovi takmiče u četiri programa: dokumentarnom, ekološkom, kratke TV forme, dečijem i igranom.

Ali to je manifestacija sada izmeštena iz svog polazišta, hotela Topolica u Baru. Festivalski centar je u Sutomoru, sedište i smeštaj gostiju u hotelu Sea Fort, a projekcije u zabačenom hotelu Sidro, opet u Baru. Prateći program će se odvijati u Dvorcu kralja Nikole, najreprezentativnijem zdanju u Baru, gde se pre podne održao performans Obuci svoje misli, moderatora Srđana Švelja.

Novi umetnički direktor Sabrija Vulić, specijalista je i poznat po organizaciji i režiji svečanih otvaranja. Kao zainat ove godine se najviše namučio da pronađe tzv otvarača. Voja Brajović je pred premijerom, Dunja Lango zdravstveni problemi, Seka Sabljić se izvinjava i žali, Miša Janketić nešto snima, Miki Manojlović ne snima ali ga Kusturica ne pušta, Marko Nikolić zdravstveni problemi… našlo se naravno i pravo rešenje: festival je sinoć otvorio Miodrag Karadžić, pisac kultne serija Đekna još nije umrla, a kad će, ne zna se. Bio je prisutan i prigodan dvadesetogodišnjici, Zarija Lekić, tadašnji gradonačelnik i nekadašnji domaćin, a Danilo Čalabić je tumačio gospodara kralja Nikolu iz vremena kada se u Baru uspostavila prva telegrafska stanica.

Četvrtak, 22. oktobar

Sutomore-Bar

Još sam pod utiskom novinarskog šoa Gorana Milića, sinoć održanog u Dvorcu kralja Nikole. Nije bilo mnogo posla za voditeljku, Milić je lično sproveo prisutni auditorijum kroz primere svoje TV beležnice, pune jezgrovitih iskaza, minucioznih zapažanja, delikatnih pitanja postavljenim ličnostima koje vladaju Srbijom i Crnom Gorom, anketiranje populacije po svetu šta znaju o BiH? Milićeva TV novinarska praksa se proteže od RTS, preko Yutela, HTR do Al Džazire arapske TV stanice sa sedištem u Bosni, svuda je ostavio trag svog specifičnog televizijskog izraza.

Okupljeni televizijski stvaraoci vezani za ovu manifestaciju bave se na Okruglom stolu temom: Dvadeset godina TV festivala – kako dalje. Pera Radović začetnik ideje o TV festivalu u Baru, istovremeno i direktor poslednje JRT manifestacije u Neumu, zagovornik je povratka festivalskih projekcija u bioskop Kulturnog centra i produžetak festivala, gde bi se posebno razmatrali programi centara jugozapadnih regija Balkana. Tu ideju su podržali i albanski i slovenački predstavnik. Ilija Cerović, u svojstvu v. d. direktora televizije Srbije, obećao je da će RTS podržati i obnoviti učešće najjačeg TV centra u regionu na TV festivalu Baru. Nema Bara do cara, uskliknuo je Miljo Radojičić, popularni Šok i jedan od zaštićenih, prepoznatljivih likova RTV Crne Gore.

Autor je televizijski reditelj

Vetar i transparentnost o Bdenje duše o Omaž Hristiforu Crniloviću o Dr Kostić sa Vračara o Beogradski Slovenci o Džoov oldtajmer o Šou u dvorcu Kralja Nikole