Pauza za baltičke zemlje

„Zemlje kao što su Estonija i Letonija do juče su očajnički želele da stupe u evro zonu. Sada, međutim, evro ne deluje toliko atraktivno“, smatra Alf Vanags, direktor baltičkog Međunarodnog centra za ekonomsku politiku. Za Letoniju se kao rok za usvajanje evra navodi 2014, dok je rok za priključenje Litvanije i Estonije do 2011. Vlade ovih zemalja imaju razloga da se plaše da bi mogle da se nađu u situaciji kao i Atina: nemogućnost da plati skupe socijalne programe koje zahtevaju građani u prezaduženoj evro zoni.

Usled aktuelne ekonomske krize evro se našao u nezavidnom položaju i takva situacija bi mogla da potraje godinama, upozoravaju ekonomisti. Ipak, malo ko misli da bi evrozona koja obuhvata 16 država mogla da se raspadne, ali će održavanje zajedništva kroz tekuću dužničku krizu značiti preduzimanje bolnih i nepopularnih mera kao što su smanjenja budžetskih izdataka i veći porezi.

Zbog dugogodišnjeg entuzijazma koji je vladao kada je reč o usvajanja evra Letonija je morala da preduzima bolne mere štednje. Program, između ostalog, uključuje smanjenje od 50 odsto za plate zaposlenih u javnom sektoru te 40 odsto smanjenja bolničkih budžeta. Kao rezultat, prema rečima mnogih ekonomista, jeste povećanje stope nezaposlenosti i najgora recesija od bilo koje od 27 zemalja članica EU. Kao još jednu od prepreka za pridruživanje evrozoni, ekonomisti navode i nesposobnost Litvanije da devalvira valutu štampanjem novca. Uprkos nekim negativnim efektima, devalvacija je pomagala godinama mnogim zemljama da podignu svoje ekonomijama čineći strane proizvode skupljim a domaće proizvode atraktivnijim.

Andris Lipins, zamenik letonskog ministra ekonomije, izjavio je da Letonija ostaje angažovana ka daljem fiksiranju valute te usvajanju evra. „Grčki problemi su privremeni. Toj zemlji su potrebne reforme koje je sprovela Letonija“.

Evrozona koju čini 16 država još nije našla lek za sve svoje fiskalne i monetarne probleme te nema utvrđenu šemu za obezbeđivanje novčanih paketa za države u finansijskim nevoljama. Analitičari kažu da zajedničkom novcu predstoje „mršave godine“ i da evropske vođe tu malo šta mogu da urade.

Problem evra, prema mišljenju stručnjaka, glasi – evrozona ima jedan novac i jednu centralnu banku, ECB, ali ima 16 vlada. Ekonomisti ističu da će veliki izazov za ECB biti da nađe jednu kamatnu stopu kojom bi stimulisala ekonomski rast i istovremeno sprečila inflaciju kada do rasta dođe. Irski ekonomista Dejvid Mekvilijams zalaže se za raskid „braka bez ljubavi“ njegove zemlje i evra. Optimisti kažu da, ipak, nije ni sve negativno, jer je evro dobro izdržao prve mesece krize. Analitičari kažu da lek koji za trenutnu krizu u nekoliko država nudi EU – smanjenje državnih troškova – može da pomogne, ali da će cenu biti teško platiti.