Željko Mihailović iz Vražogrnca kod Zaječara, pčelarstvom se bavi od 2007. godine. Poseduje više od 300 košnica, ali kako on kaže, zbog promene klime meda je sve manje. Bagremov med je najtraženiji u inostranstvu, dok je kod nas to livadski.
Prema rečima Željka Mihailovića, pčelarstvom je počeo da se bavi kada bio maloletan, ali to nije bila ozbiljna proizvodnja kao što je to sada.
„Zovem Željko Mihailović iz Vražogrnca. Počeo sam da se bavim pčelarstvom još kao dete sa nekih 15 ili 16 godina i to je trajalo nekih sedam godina. Tada sam imao 50 košnica, ali sam potom otišao u vojsku, pa malo uživao u momačkom životu i batalio pčelarski posao. Od 2007. godine opet sam krenuo sa pčelarstvom, malo ozbiljnije. Kupio sam četiri košnice i tako je počelo. Od četiri košnice 2007, sada imam preko 300 košnica. U sezoni to bude i preko 400“, kaže on.
Prema njegovim rečima, posla u pčelarstvu ima tokom cele godine, ako se ne radi sa pčelama, onda se radi na repariranju i renoviranju košnica.
„Za nas posla ima preko cele godine. Aktivna sezona počinje od marta i traje do septembra i tada se završavaju svi poslovi u vezi sa pčelama, ali i preko zime nema odmora. Tada spremamo remove, košnice, renoviramo, repariramo, sređujemo“, priča naš sagovornik.
Takođe, ističe, skoro sve potrebne stvari za pčelarstvo proizvodi i pravi on sa porodicom, jer ako se sve kupuje, neće biti zarade od prodaje meda.
„Sve što se tiče pčelarstva 90 odsto pravimo sami. Imamo stolarske mašine, bukvalno je radionica kompeletirana da bi posao bio isplativiji. Supruga Lela i sin Nikola učestvuju u poslu, i svi smo uključeni u pčelarstvo“, kaže on.
Prema njegovim rečima, kada je dobra godina može da se proizvede puno meda, ali poslednjih pet ili šest su loše za ovaj posao, a i klima se značajno promenila.
„Mi smo 2015. godine, kada je bila poslednja dobra godina, imali 120 košnica u paši i izvukli smo oko pet i po tona bagremovog meda, a ukupno oko 10 tona. Prošle godine, na primer, imali smo šest ili sedam tona, 2020, pet ili šest, mnogo slabije, a imamo duplo više košnica nego te 2015. godine. Sada sa 300 košnica izvučemo sedam ili osam tona meda“, ističe Željko.
Kako on kaže za Danas, ispašu pčela ne radi samo u Vražogrncu, već pčele vozi od Rače do Negotina. Nekada su pčele vozili za Vojvodinu, na suncokret, ali od kada su ušli u organsko pčelarenje, više tamo ne idu.
„Deo naših košnica nije u organskoj proizvodnji. Mogu da kažem ono što je najvažnije, a to je da bez selidbe nema pčelarenja, pošto se klima toliko promenila da na jednom mestu pčele ne mogu za sebe da sakupe med, a šta će onda biti za nas“, pita taj pčelar.
Celokupnu količinu meda oni prodaju na veliko. Imaju ugovor sa jednom firmom koja se bavi otkupom meda. Ta firma je iz Italije, i njima prodaju sve količine meda koji proizvedu u organskoj proizvodnji. Sa firmom „Timomed“ iz Knjaževca imaju dogovor za otkup običnog meda. Inače 220 košnica je u organskoj proizvodnji i oko 100 nisu.
„Važno je da istaknem da sve prodajemo na veliko. Za nas ostavimo 100 ili 200 kilograma meda i to više poklonimo, prijateljima, komšijama ili rođacima. Cena organskog meda je viša za 30 odsto od običnog, ali su i zahtevi za proizvodnjom daleko veći. Ne tegliramo med, nama ostaje kao što sam rekao oko 200 kilograma, i to se ne isplati da se proda“, istakao je Željko.
Željko kaže da organski med prodaje po osam i po evra za kilogram u velikoprodaji, ali i da je tu cenu nemoguće ostvariti u maloprodaji pošto ljudi nemaju novca, i retko ko može da je plati.
„Kupovna moć kod nas je jako slaba, ljudi znaju šta je dobro ali ne mogu to da kupe“, dodaje on.
Sagovornik Danasa ističe da se bagremov med najviše traži i najviše ide za izvoz, zato što je najčistiji. Njega mogu da jedu i deca pošto nema polena.
„Ali, kod nas se taj med slabo traži, više livadski, kojeg uglavnom nema. Bagremov med je najčistiji, pošto nema prskanja i zagađenja“, precizirao je on.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.