Pećo: U Pandorinim papirima nema Đilasa, ali ima na stotine uticajnih ljudi iz Srbije (VIDEO)

Pećo je u ovom formatu odgovarala na pitanja čitalaca Danasa koja su se uglavnom odnosila na najnovija istraživanja koja je objavio KRIK u okviru projekta „Pandorini papiri“ koje je sproveo međunarodni konzorcijum novinara.

Kroz istrage o „Pandornim papirima“ KRIK je dokazao da su ministar finansija Siniša Mali, Nikola Petrović, bivši direktor Elektromreže Srbije i kum predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Novica Tončev, ministar za razvoj siromašnih opština kao i Igor Isailović, advokat povezan sa Sinišom Malim i premijerkom Anom Brnabić, otvarali ofšor kompanije iza kojih su skrivali novac i vlasništvo nad nekrentnima, kao što se slučaj sa 24 stana u Bugarskoj Siniše Malog.

Pećo je odgovarajući na pitanja čitalaca objasnila šta su ofšor kompanije, da su one za političare i funckionere posebno atraktivne, ne samo zato što omogućavaju izbegavanje plaćanja poreza u matičnim zemljama, već i zato što obezbeđuju veliku tajnost u poslovanju i sakrivanje sumnjivih i nelegalnih poslova.

– Političari kriju bogatstvo iza tih kompanija – zaključila je Pećo.

Ona je, odgovarajući na pitanja čitalaca o tome da li i koliko još ima zvaničnika iz Srbije koji se pominjuju u Pandorinim papirima, rekla da ne može da govori o pričama koje još uvek nisu objavljene ali i poručila čitaocima da ostanu uz portal KRIK.

– Mogu samo da kažem da će biti još istraživanja i da čitaoci ostanu spremni. Narednih dana biće još priča – nagovestila je Pećo.

Osim pitanja da li je Krik istraživao poslovanje Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i ostalih političara u opoziciji, za koje Pećo podseća da se nalaze u bazi imovine političara koju je KRIK ranije objavio, pitanja čitalaca odnosila su se i na tablodidno „kontra-istraživanje“ pod nazivom „Veritas papiri“ koje se pojavilo odmah po objavljivanju istraživanja KRIK-a.

– Mislim da naše istraživanje nije u senci, iako postoje pokušaji da se sa tim paralelnim istraživanjem koje se gura u prorežimskim tabloidima, kroz „Veritas papire“ umanji značaj ovoga i da se više priča o „Veritas papirima“ i nečemu čega nema zaista u „Pandorinim papirima“. To je pokušaj da se spinuju stvari, da se diskredituju novinari koji su radili na tome i da se skrene pažnja sa toga šta rade funkcioneri u Srbiji – navela je Pećo.

Ona je objasnila i da istraživački novinari nisu iznenađeni ovakvom „kontra-kampanjom“, jer se one pojavljuju u medijima bliskim vlasti svaki put kada nezavisni novinari dođu do nekih važnih saznanja i činjenica, ali da je svaki put kada se to desi iznenađena načinom na koji se prave takve priče.

– To su stalne kampanje jer tri dana pred objavljivanje tabloidi već znaju šta ćemo objaviti. Osobe koje su glavni akteri naše priče dobiju detaljna pitanja na koja treba da odgovore i samo je pitanje koje će mehanizme za odbranu oni aktivirati. Mislim da to zavisi od toga ko je akter priče i koje mehanizme ima na raspolaganju – navodi Pećo.

Ona ističe da ovakve kampanje spinovanja i diskreditacije novinara nekada idu toliko daleko da mogu zaista biti opasne po same novinare – jer im se prisluškuju kancelarije, obijaju stanovi, prate se novinari i unapred zna šta će oni objaviti.

Sa druge strane, institucije ne reaguju, ni da zaštite novinare, ni da istraže navode iz njihovih tekstova.

– Nažalost, kao i većina građana posmatramo kako se institucije prave neme i žmure. Porazno je za nas kao društvo da smo navikli na to i ne očekujemo da će nešto da se preduzme. Sada vidimo da neki funkcioneri, kao i ljudi iz institucija, koji nisu želeli da odgovore na naša pitanja ili tvrde da je sve to laž, govore kako se pokreću istrage povodom „Veritas papira“. Dakle, takve kampanje, se osim spinovanja, koriste i da se prikaže da institucije nešto rade, ali rade u paralelnom univerzumu – navela je Pećo.

Ona dodaje i da ne želi da veruje da se to neće promeniti, ali ne vidi da je promena moguća u skorije vreme.

Akcije koje se pokreću na globalnom nivou, posle objavljivanja različitih priča o sumnjivom i nelegalnom poslovanju političara iz celog sveta, jesu dobre, ali prema oceni Pećo, ne dovoljne da bi se ovakvi mehanizmi sakrivanja i pranja novca potpuno iskorenili.

– Na globalnom nivou ne verujem da će to brzo da se reši, jer je činjenica da će svi oni koji nameravaju da otvore ofšor firmu kako bi sakrili neki novac ili izbegli plaćanje poreza, verovatno samo tražiti drugo mesto i način kako da to urade – navela je ona.

Pećo je komentarisala i afere „Belivuk“ i „Jovanjica“, takođe pokrenute nakon objavljivanja istraživačkih tektova novinara, odgovarajući na pitanje „da li je Velja postao najveća Acina nevolja“ i zašto je priča o Veljku Belivuku nestala iz fokusa javnosti.

– Istraga o Belivuku jeste ostala po strani, ali mislim da je to samo dok se nečime ne aktuelizuje ili režimu ne bude odgovaralo da je ponovo pokrene. U tom slučaju se potpuno zanemaruje ono što smo mi otkrili do sada a to je da postoji veza između Belivukovog klana i ljudi iz užeg predsednikovog kruga, istraga uopšte ne obuhvata period kada su te veze bile toliko očigledne – navela je ona.

Afera „Jovanjica“ je nešto što se, sa druge strane, sada u javnosti „gura“ u pravi plan, kako ocenjuje novinarka KRIK-a.

– Prvo smo ćutali da se Jovanjica dešava a sada o njoj slušamo na svakodnevnom nivou. Mislim da je to pokušaj da se o drugim temama manje govori, vidimo da se u tabloidima pojavljuje šta je ko govorio na poligrafu i da se to koristi za obračune sa nekim ljudima koji su bili deo te ekipe ali iz nekog razloga više nisu – zaključila je Pećo.

Dragana Pećo odgovarala je i na pitanja čitalaca o novinarskoj hrabrosti i ličnoj motivaciji da „gura nos gde mu (ni)je mesto“, dan nakon što je dobila nagradu „Katarina Preradović“ za novinarsku izuzetnost i profesionalni integritet.