Peconi dobio poslednju opomenu

– I Ranković i Rutović su ozbiljni ljudi sa višedecenijskim iskustvom. Neuverljivo mi zvuči priča da su se sukobili zbog toga što je neko uvredio neku devojku. Nisu ovo devedesete godine kada se ubijalo zbog teške reči. Iza ovog sukoba se kriju samo debeli interesi, ili preciznije, iznevereni interesi – kaže Danasov sagovornik.

U trenutku pisanja ovog teksta, Predrag Ranković Peconi se uspešno oporavljao od povreda koje je zadobio nakon što je u sredu uveče u lobiju hotela Prag u centru Beograda u njega ispaljeno šest metaka. Ranković je ranjen u predelu nogu, a nezvanično, na njega je pucao bivši član zvezdarskog kriminalnog klana Željko Rutović, za kojim je u toku jučerašnjeg dana policija intenzivno tragala.

– U kriminalnom žargonu, pucanj u noge predstavlja poslednju opomenu. To što je Rutović to uradio lično, samo diže upozorenje na viši stepen nego što bi to bio slučaj da je uradio neko od njegovih ljudi – navodi naš sagovornik.

Dan nakon što je ranjen Ranković, mediji su preneli nezvanična saznanja da je policija identifikovala bivšeg člana zvezdarskog klana Željka Rutovića kao napadača. Navodno, policija je pokušala da ga pronađe u porodičnoj kući na Voždovcu, ali on nije bio tamo. Do zaključenja ovog broja lista Danas policija još uvek nije privela Rutovića.

– Za očekivati je da će vrlo brzo biti uhapšen. Međutim, da li će policija saznati šta se nalazi u pozadini njihovog sukoba, to isključivo zavisi od Rankovića i Rutovića i njihove želje da im to saopšte – smatra Danasov sagovornik.

Prema nepotvrđenim navodima pojedinih medija, povod za incident u hotelu Prag je sukob oko privatizacije elitnih prestoničkih ugostiteljskih objekata. Nezvanični izvori govore da je neposredan povod bila prodaja državnog paketa akcija hotela Prag u kojem se incident i dogodio. Ono što je jedino izvesno, to je da je u danu u kojem je Peconi ranjen, Ministarstvo privrede poništilo prodaju 32,6 odsto akcija kompaniji Kopernikus sistemi. Takođe, ustanovljeno je i da je u sredu uveče, u hotelu Prag zajedno sa Rankovićem i Rutovićem bio i Srđan Milovanović, vlasnik Kopernikusa. Inače, ugostiteljstvo je uz poljoprivredne i transportne firme, gde mogu da cirkulišu neevidentirani tokovi novca, bilo najčešća meta sumnjivog kapitala koji je u privatizaciji prošao i oprao se u Srbiji. Prema procenama američkog Global financial integrity, reč je milijardama dolara koji su na taj način ušli u legalni monetarni sistem ili izneti iz zemlje.

I prodaja dela akcija hotela Prag, pominjana kao motiv sukoba u kome je ranjen Peconi, od samog početka privatizacije bila je sporna. Prva aukcija održana je u junu 2007. kada je kapital tog preduzeća na šest godišnjih rata kupio konzorcijum od dva fizička lica – Jovana Pejčića i Tomislava Đorđevića, oba iz Novog Sada. Vlasništvo nije bilo dugotrajno, tek nešto više od dve i po godine, jer je zbog neispunjenja ugovornih obaveza ta prodaja raskinuta nekoliko meseci kasnije i Đorđević je bio hapšen zbog navodnih malverzacija u privatizaciji. Đorđević je kao suvlasnik bivše Meridijan banke postao poznat u poslovnom svetu, ali je u tim krugovima i ostao nakon što je banku prodao sadašnjoj Kredit agrikol. Naime, novac dobijen od prodaje počeo je da ulaže u kupovinu više od desetak firmi iz portfelja Agencije za privatizaciju, ali je malo koja ostala aktivna.

Kada je o hotelu Prag reč, sedam godina nakon raskinute prve privatizacije, u državnom vlasništvu ostalo je svega 32,6 odsto kapitala, dok je najveći deo preostalih udela bilo u posedu novosadske firme IT investments. Prodaja se praktično odvijala na dva mesta, a kupac oba udela bio je vlasnik Kopernikus sistema. Prva transakcija, okončana uspešno, bila je na Beogradskoj berzi, a kako se Hotel Prag nalazi u segmentu tržišta gde je dozvoljen raspon dnevnog rasta akcija i do 50 odsto, to unapred dogovoreno trgovanje okončano je za dva dana – prvog je cena skočila za polovinu prethodne vrednosti, drugog dana za trećinu, i tu je, na 1.736 dinara ostala zamrznuta. Istovremeno, na javnoj aukciji država je „postigla“ cenu od tek nešto simbolično iznad početne, manje od 650 dinara po akciji, iako su u nadmetanju učestvovala, navodno tri ponuđača. Zbog tako velike razlike država je morala da poništi aukciju, ali je mala šansa da ona sada, kao manjinski akcionar, uspe da dobije više od iznosa koji joj sada nije prihvatljiv.

Maler

Zašto i država nije svoj paket od 32,6 odsto ponudila preko Berze, za sada nema objašnjenja, osim već opšteg mesta da ona tržište kapitala ignoriše, iako sama obično ne ume da postigne dobru cenu. Druga verzija koju nude stručnjaci je da činovnici u ministarstvu ne umeju da procene trenutak kada su transakcije na Berzi isplative i povoljne. Treću verziju objašnjenja nude analitičari, koji podsećaju da se na Berzi posluje transparentno i da svaka transakcija ima trag. Ovoga puta, pošto su se prodaje dva udela odvijale odvojeno, raspon između cene koju je dobila država i onoga što je ostvareno na berzi bio je prevelik, a da maler bude veći, desio se baš pred izbore, pa je bilo sigurnije da se poništi prodaja.