Pečurka za Ginisa

-Za kapitalni primerak jestive pečurke Puhare teške sedam kilograma i 150 grama, koju sam primetio na nekih tridesetak metara, mislio sam da je bačena neka bela vreća sa smećem, ali kada sam bliže prišao video sam da je to ogromna pečurka okružena sa još dve manje. Do sada nisam naišao na ovolike pečurke. Dobar sam poznavaoc gnjiva jer čitam stručnu literaturu, a često i odlazim u berbu. Obično kada pođeš sa namerom da bereš lošije prođeš nego kada ideš u polje na drugi posao. To se desilo i ovog dana kada sam pošao da obiđem poljoprivredne useve, a naišao sam na ove pečurke puhare koje su za Ginisa, kaže Stanislav Miladinović.

Pečurke koje je pronašao Stanislav Miladinović spadaju u jestive pečurke i pripadaju vrsti Puhare. Ova pečurka je jajolikog ili oblika vrećice, nema šešir ni dršku. Unutrašnjost joj je ispunjena belim mesom (ugodnog mirisa), koje po sazrevanju prelazi u smeđi prah. Do sada je, kako Stanislav, kaže nalazio ovu vrstu, ali je najveći primerak bio od jednog do 2 i po kilograma. – Tražiti pečurke nije nimalo jednostavno, jer one rastu u senci i često ih u šumi pomešamo sa belim najlonskim vrećama ili nekim otpadom. Naročito u peščari gde je bagremar, tako da sam umesto primećenog džaka ipak bio u pravu da je pečurka pa sam se vratio po nju. Na moju sreću bila je pečurka i to kapitalna. Da je neka ulovljena divljač kao recimo jelen za uspomenu na zidu porodične kuće visili bi rogovi, ovako će ostati samo fotografija kao dokaz dobrog ulova. Taman je u elementu da je mogla da se jede, jer nije još prezrela pa će biti bogata trpeza, dodao je Miladinović.

Ukus ove gljive podseća na teleći mozak i najukusnija je među svim puharama. Treba samo paziti da joj je meso još jedro i belo (da nije počelo da žuti). Koristi se u celini, samo se opna oljušti. – Puhara je kao pečurka vrlo osetljiva i kao takva mora odmah posle branja da se upotrebi. S obzirom da sam veliki gurman, pečurku sam isekao na parčiće u veličini šnicle, ispohovao ih i ispekao na roštilju. Bila je bogata gozba za ukućane, ali i komšije, priča Stanislav.

Ima i lekovita svojstva. U narodnoj medicini crni prašak puhara koristi se za posipanje rana i zaustavljanje krvarenja. Međutim, crni prašak puhara ne valja udisati. Velika puhara je rasprostranjena kao hrana i lek. Takođe se stavljaju i na žive rane da bi se zaustavila ili sprečila infekcija. Proces zarastanja je veoma brz, a ožiljak gotovo zanemarljiv. Sa obzirom na svoje antibiotsko svojstvo, ovaj prah se koristio i kod bakterijskih oboljenja grla i nosa. Na poseban način, od njega se priprema i čaj. Novija medicinska istraživanja u svetu su dokazala da je ovaj prah prirodni antibiotik koji deluje takođe i na bakterije koje izazivaju upalu pluća i na neke od bakterija koje su izazivači upale mokraćnih puteva.